Обредна посластица са орасима и сувим грожђем - стапарска листара се кида и једе

Стапарска листара је обредна посластица, која се прави само у Стапару. Нема много састојака, али припрема дуго траје. Листара никада не иде без посебне ткане торбе. У Стапару се надају да ће бити проглашена за нематеријално културно добро.

Домаће коре, суво грожђе и сецкани ораси су једини састојци листаре. Наизглед једноставна, ова посластица се припрема скоро четири сата.

Важно је да је добро умешена, остали састојци се стављају према укусу.

Пече се прво на високој температури, да би се последњих пола сата пекла на 150 степени.

„Добро је измешено - када се одваја од зидова посуде у којој се меси. Дели се на јуфке. Јуфке стоје пола сата пре развлачења. Свака се маже са, ми овде у нашем месту кажемо учињеном, домаћом свињском машћу. Сваки лист, јуфка се маже и развлачи на столњаку", објашњава Јелена Амиџић из Стапара.

Стапарска листара никада не иде без ручно ткане торбе. Торба има два лица.

Лице са крупним ружама намењено је прославама, свадбама. Кажу да младенци ломе листару, па ко одломи већи део, тај је газда у кући.

Страна торбе са ситним ружицама је намењена обредима на гробљу.

„Поента је у томе да се она ставља прво у салвету, па у ту торбу. Та торба са отканим стапарским ружама намењена је само за листару. Питали су ме једном приликом да ли можемо убацити један део да се стави на раме - не, она је само откана за листару", додала је Јелена.

Печена листара се посипа шећером у праху. Ова посластица се не сече, већ се кида прстима из тепсије, а затим конзумира.