Какве су везе Србије са козачким поп-артом

Комбинована техника класичног поп-арта са традиционалном козачком културом на платну можда не би била чудна да не долази из руке далтонисте. Без обзира на ту потешкоћу, Максим Иљинов имао је 30 самосталних и више од 100 заједничких изложби.

„Имам искуство, знам да је трава зелена, небо плаво а ја риђ, ја то знам али не видим. Зато имам обележене кантице с бојом, радим по осећају. Видим само три боје, плаву, црвену и жуту", рекао је Иљинов.

Тренутно, његове слике се не продају успешно као раније, свакако не више ван Русије. Максима то не оптерећује, каже док ствара, важно му је да пренесе поруку, а ако уметник размишља о продаји потпада под туђи утицај.

„Козачка уметност ускоро ће бити главна у свету. Доћи ће до ревалоризације свих животних вредности. Ми ћемо свету показати све наше козачко - породицу, војну културу, кулинарсто, православну веру. Ми ћемо показати свету нашу традиционалну Русију, а Козаци ће бити на челу те авангарде", додао је.

Козачке вредности препознаје и код српског народа.

„Био сам на Балкану, у Београду, Бањалуци. Тамо имам много пријатеља. Ми много волимо српску кинематографију, музику, Бреговића, Кустурицу. Одрасли смо на томе и веома нам је блиско. Имамо исте светиње, чак је и језик сличан. Били смо на служби у цркви на Балкану - исто је као код нас. Иста храна, пиће, ракија", испричао је уметник.

За свој уметнички правац каже и да је делимично самоиронија јер Козаци имају добар смисао за хумор и ирониију, и воле да се смеју. Оно што не успе да исприча кроз слике, прича кроз поезију и реп музику. Макс, Козак са Дона, иза себе има три студијска албума и 10 синглова.