Виолине из Куће уметности у Ковачици освојиле свет

„Користим технологију старих градитеља италијанских, све је ручно“, поносно прича Јан Немчек, који нас упознаје са техником ручне израде гудачких инструмената.

У родној Ковачици прво се бавио педагошким радом, а када се посветио изради виолина, мајсторство је усавршавао на надалеко чувеној лајпцијшкој школи, код познатог градитеља Рудолфа Бартоле.

Немчек уз осмех показује да је најважније одабрати квалитетно дрво. Јанов избор је смрча.

„То мало ко зна, имамо Панчићеву оморику. То је смрча која  расте само у Србији и нигде на планети. Има је на Тари и Копаонику. Дрво је најбитније, онда мало руке, мало душу дате том инструменту, јер виолина има две душе. Поред ове која спаја горњу и доњу таблу и мајстор додаје“, каже Јан.

Осцилациону теорију израде инстумената савладао је уз професорку Лидију Паржик-Танасијевић, ћерку Карла Паржика, једног од најпознатијих градитеља виолина, који је имао радњу у нашој престоници.

„Многи су наши инструменти на свим континентима, не водимо евиденцију, али за 42 године, 350 инструмената“, наводи градитељ.

Јан Немчек радосно истиче да на манифестацији „Царевчеви дани“ у Великом Грдишту, најуспешнијем учеснику дарују виолину која је дело руку Немчекових из „Куће уметности“ у Ковачици.

„Ту дајемо прву виолину, као што је у Гучи труба. Ту се бира прва виолина. Али ми је драго кад оде у праве руке, које ће тај инструмент поново да оживе“, наглашава Јан Немчек.

Са оцем, раме уз раме, не само виолине већ и акустичне гитаре израђује Јан млађи, који је преузео и вођење школе Немчекових за израду инструмената у словачком граду Зволену.