Зашто је Сомбор град опеван у 26 песама

Најпознатија, а можда и најстарија мелодијски записана, песма о Сомбору, је „У том Сомбору". Написао је Блашко Марковић, зидар и тамбураш. Оригинална верзија има четири строфе и пева о свим карактеристикама града.

"У првој су се помињале жене, које такође воле да пију вина, у другој се помињала сомборска Вармеђа или зграда Жупаније и чињеница да се од времена њене изградње у Сомбору почињу јављати тамбураши, а у трећој и чувени артески бунар са меком водом, па је грах или пасуљ могао много боље да се кува, а шунка се због тога боље чувала", објашњава Милан Степановић, сомборски хроничар.

Сомборци кажу „У том Сомбору", Буњевци кажу „У тим Сомбору", Звонко Богдан једну строфу и пева „У тим Сомбору", али никада „У тем Сомбору".

Скоро да ниједан концерт староградске музике не може да прође без песама „Фијакер стари", „Фијакериста", „Сомборске руже".

"На жалост немам толико прилике да певам у свом родном граду, али зато када сам, или у неком другом граду, или државама, као што су Македонија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Румунија, сваки мој наступ почиње „Сомборским ружама", наводи Зорана Иђушки, солисткиња РТС и РТВ.

„Сомборске руже" је написао војник на службовању у Сомбору, јер се ту заљубио. Управо тај романтични дух града, његове богате фасаде, фијакери, бођоши налазе се у свакој песми о Сомбору.

"Мени најмилија је о фијакеристи Јагри. Мислим да он најпотпуније описује оно што јесте Сомбор. Један лаган живот. Кроз свакодневицу идемо касом", каже историчар Милка Љубоја, музејска саветница.

Историчари кажу да је више од двадесет песама написано о Сомбору.

Није случајност што је Сомбор један од најопеванијих градова. Његов мир и лагани ритам одувек су били инспирација многим уметницима.

Сомборско зеленило и лепе даме је опевао Ђорђе Балашевић у „Белој лађи". У новије време о Сомбору су у другачијем ритму певали и неки бендови. Док је песама које певају о Сомбору, до тада ће и живети тај лагани дух Сомбора.