Враћа „живе богове кући“ – Вијаи Кумар је посебан детектив за уметничке предмете

Од 2008. Кумар је помогао да се поврати скоро 300 антиквитета, од изузетних бронзаних приказа Шиве из 10. века до огромне будистичке скулптуре из другог века пре нове ере.

Захваљујући дојави једног студента, 2016, препознао је статуу хиндуистичког бога Раме из 14. века. Успео је да преузме бројне предмете од трговаца уметничким делима у Амстердаму, приватних колекционара у Лондону и институција укључујући Националну галерију Аустралије и Музеј уметности Хонолулуа.

Каже да са индијским званичницима преговара са Музејом Универзитета у Оксфорду о враћању неких предмета, и да су разговарали са представницима Метрополитен музеја уметности у Њујорку о сарадњи.

Кумар иначе дању ради у једној компанији која изнајмљује пловила, али увек нађе времена за своју праву страст – повраћај одузетог, и тиме се, осим рада на терену, бави у својој малој изнајмљеној канцеларији у Ченају, свом родном граду у јужној Индији.

Велика потражња из свих делова света 

Посебно су му важни прикази богова, за њега су „то живи богови које покушавамо да вратимо кући“.

Индија је била једна од више од 100 земаља које су ратификовале конвенцију Уједињених нација из 1970. која забрањује трговину културним наслеђем и захтева реституцију предмета који су доказано украдени.

Та конвенција и други закони у различитим земљама дају Кумару правни основ да трага за предметима украденим из Индије од 1970-их, и објашњавају зашто се мање фокусира на пљачку великих размера која се догодила током индијског колонијалног периода.

И данас се тргује антиквитетима. Лопови из сиромашних села неретко пљачкају и продају идоле својих заједница – и у ланцу су сталне потражње богатих колекционара и музеја с друге стране света.

Током 35 година, закључно са 2012, Индија је повратила мање од две десетине украдених уметничких комада, према владиној ревизији. Међутим, број пронађених предмета порастао је у протеклој деценији, делимично захваљујући Кумаровој волонтерској групи, названој Пројекат поноса Индије, за који научници кажу да је јединствен по обиму свог рада и резултатима.

„Када чујемо о индијским културним предметима које враћају приватне и јавне колекције, Вијаи је често онај иза кулиса“, каже Емилин Смит, експерт на Универзитету у Глазгову за уметнички криминал у јужној и југоисточној Азији.

„Снага његовог рада је у томе што је тајанствен и што све то функционише тако да нико не зна ко је заправо у његовом тиму“, додала је. У стварности, каже Кумар, ради се о 40 људи који су његови сарадници.

Индијски пројекат поноса има волонтере широм света који претражују музеје и галерије, прикупљају и скенирају аукцијске каталоге и инфилтрирају се на приватне изложбе уметности и групе за куповину и продају на Фејсбуку.

Кад год добије нове информације о неком потенцијалном делу индијске уметности, било да је негде сакривен или отворено изложен у музеју, Кумар тражи знакове распознавања – начин ливења метала, окрњене основе, урезе и оштећења. Затим их похрањује у базу података на лаптопу од којег се не одваја.

Ако постоји подударање и Кумар може да докаже да је предмет првобитно украден, он прво обавештава полицију. Последњих година, Кумар је постао толико активан и толико познат у јужноазијским уметничким круговима да на њега гледају и као на благослов и као потенцијалну главобољу за неке службенике који спроводе законе.

Метју Богданос, искусни тужилац који води одељење за трговину антиквитетима у Окружном тужилаштву Менхетна, сарађивао је са Кумаром на неколико случајева, и описао га је као „изузетно драгоценог човека који стаје на црту јавној срамоти дилера и галерија“.

Сарадња са Интерполом

Кумар је имаo први велики пробој као истражитељ у области уметности 2011. године, када је приметио да су предмети које је продавао њујоршки трговац уметнинама Субхаш Капур, документовано пореклом из индијских храмова. Било је око хиљаду предмета.

Капур је ухапшен по Интерполовој потерници 2011. године, оптужен за трговину антиквитетима. Данас му се и даље суди у Индији. Капур се изјаснио да није крив.

Од 2011, Кумар је учествовао у операцији у којој су америчке власти заплениле скулптуру духовне личности Ришабанате са аукције у кући „Кристи“. Помогао је да се поврати статуа Буде опљачкана из Наланде, једног од најстаријих центара будистичког учења.

Године 2018, Кумар је пратио порекло фигурине која приказује хиндуистичког бога Ханумана у музеју у Сингапуру када је у својој бази података приметио фотографију исте статуе из 1956. коју су снимили антрополози у селу Тамил Наду по имену Ананда Мангалам. Поред Ханумана стајала је скуптура Рамe од бронзе која је подсећала на ону која се чува у Лондону, заједно са још два божанства. Били су нераскидиви део, схватио је Кумар.

Обавестио је полицију, а истражитељи су пронашли локалне записе који показују да су сељани заиста пријавили да су четири статуе украдене из истог храма 21. новембра 1978. Убрзо је британска полиција посетила лондонску галерију, потврдила подударање и постигла договор са посредником да добровољно преда три од четири комада; четврта статуа идола остала је у Сингапуру. Сељани су те делове добили назад 21. новембра, тачно 43 године након што су нестали.

„Тог дана, становници су запалили ватромет, носили статуе у процесији дугој три километра“, присећа се Мадхаван Ајер, главни свештеник храма. „Прославили смо величанствено“, каже Ајер. „Али то није потпуно док се четврто божанство не врати. Кумар је то обећао“, додао је.