Ко какав шешир носи знају у Зрењанину

Шешир главу краси, али је и чува и од сунца и хладноће. О томе колико се израда овог одевног предмета очувала, каква је потражња и ко све воли да носи шешир испричао је Жељко Чокањев из Зрењанина, који се бави тим уметничким занатом.

"Ми Зрењанинци имамо дугу традицију преко 100 година како радимо шешире, далеке 1919 браћа Драган су отворили творницу шешира", рекао је Жељко Чокањев.

"Мој шешир" и под њим уметничка радионица Наташе и Жељка Чокањев, који се узгред овим традиционалним занатом бави три и по деценије, израђују шешире од 2007.године.

"Имамо цертификат уметничког заната, ово што видите ручно су рађени шешири. Ми не штанцујемо шешире, сваки је посебно урађен. Наши шешири су уникати не баш сви, али већина је урађена с љубављу и сваки је оно што се каже за себе. Све су то природни материјали вунени или зечија длака или сламени шешири", истакао је шеширџија Жељко Чокањев.

Поред израде класичних полуцилиндара и цилинадара, шешира са краћим ободом или нешто већим, новијег датума су они шешири које су урадили за филмове или серије из прве половине 20. века.

"Радили смо баш доста филмова Сенке над Балканом, Време зла, Корени. Последње Тому Здравковића.

Раније се знало ко какав шешир носи. Данас је он омиљени модни предмет који многи морају да поруче због броја који носе.

"Имали смо муштерију који је носио број 64. То је био господин из Београда, каже обишао је пола Европе. Нико није могао да му направи шешер, нисам веровао да има толику главу", рекао је шеширџија.

Плач радости у породици Чокањев уједно је и нада да ће новорођени унук Лазар када одрасте бити у водама овог уметничког заната.

Несвакидашња прилика да накривите шешир у граду при Бегеју, у коме је некада постојала истоимена фабрика шешира. Надалеко чувена.