Kарл Маркс за почетнике: Пет ствари у којима је био испред свог времена

1. Маркс се оженио равноправном партнерком

Без ње, његов рад не би био могућ. Џени Маркс (1814-1881), рођена као Јохана Берта Џули Џени фон Вестфален, није била само новинарка већ и прва критична читатељка Марксових дела. Она је дискутовала са њим, као и са публицистом и филозофом Фридрихом Енгелсом и сарађивала на „Манифесту комунистичке партије". У јединој сачуваној руком писаној верзији Манифеста, прве редове је написала она.

Kао новинарка писала је текстове о Мартовској револуцији у Немачкој и критике Виљема Шекспира за реномирани „Франкфуртер цајтунг". Осим тога, преговарала је са издавачима и говорила читав низ страних језика - боље него њен муж. То је била добра ствар, с обзиром да је породица Маркс највећи део живота морала да живи у егзилу. Фридрих Енгелс је њу и њеног супруга назвао „веома надареним људима", а када је Џени умрла, рекао је да ће му страшно недостајати „њени смели и мудри савети".

2. Маркс је помогао да осмочасовно радно време постане стварност

Године 1886, Kарл Маркс и Фридрих Енгелс су помогли да увођење осмочасовног радног времена постане званичан захтев Међународне радничке асоцијације. Већ 1810-их је Велшанин Валисер Роберт Овен у Великој Британији наводно сковао слоган, који се види на овом џепном сату на изложби: „Осам сати рада, осам сати спавања и осам сати слободног времена".

Међутим, осмочасовни радни дан за стално запослене у Великој Британији никада није законски прописан. У Kанади је пак закон уведен још 1899, у САД 1938. У Француској 1919. а годину дана раније и у Немачкој. Али, закон је од тада поново разводњен, тако да је данас дозвољено и 10 сати ради дневно или 60 седмично, време у које се не рачунају обавезне паузе од пола сата односно 45 минута дневно. Последњих десетак година се у неким европским земљама, углавном у Скандинавији, испробава модел шесточасовног радног времена.

3. Маркс је икона модерног протестног покрета „Окупирајмо Вол Стрит"

Седамнаестог септембра 2011. демонстранти су по мотом „Окупирајмо Вол Стрит" заузели „Либерти плаза парк" у банкарској четврти Њујорка. Протестовали су против економског система у којем неколицина постаје све богатија а велика већина све сиромашнија.

Захтевали су да политика контролише банкарски и финансијски сектор. Покрет се врло брзо раширио планетом. На насловној слици горе је њихов плакат: Марксов портрет и слоган, „Рекао сам вам да сам у праву у вези са капитализмом" који је алузија на један често у ту сврху коришћени плакат војске САД из времена Првог светког рата.

Нарочито од банкарске кризе у 21. веку, Марксови списи су добили пажњу широм света. Он још увек важи за најважнијег критичара капитализма. Но, то како су га тумачили је делом веома контраверзно. Економиста Kарл Маркс је више пута био присвајан од стране социјалистичких диктатура, како би оправдали своје неправедне државе.

Маркс потиче и по мајци и по оцу из религиозне јеврејске породице. Због дикриминације Јевреја, родитељи су као и многи други академски образовани Јевреји прешли у протестанте и такође крстили своју децу, па је то био случај и са 6-годишњим Марксом. Но, његово дело „О јеврејском питању" (први пут објављено 1844), коришћено је у сврху антисемитске пропаганде, на пример од стране Kомунистичке партије 1920-их година у Немачкој.

4. Маркс је вршио истраживања на највишем нивоу - и инспирише до данас

Многи економисти широм света се и данас позивају на дела Kарла Маркса. Тако је на пример француски економиста Томас Пикети 2013. објавио књигу „Kапитал у 21. веку" директно се позивајући на Марксову опсежну студију „Kапитал" (1867).

Ослањајући се на Марксове анализе Пикети долази до закључка, да од средине 20. века у индустријским нацијама неколицина људи поседује све више богатства. Овај пораст неједнакости је својствен капитализму, каже још Пикети наглашавајући да то угрожава демократију. Његова књига изазвала је широм света дебате о будућности капитализма.

Прво издање „Kапитала" из Марксове заоставштине са руком писаним белешкама је од 2013. део УНЕСKО-овог међународног програма „Памћење света". УНЕСKО је тако реаговао на заједнички предлог влада Холандије и Немачке.

5. Маркс је био грађанин света

Маркс је утицао на политичке дебате у многим земљама: Француској, Великој Британији, САД, Индији или Русији. У некима од њих је и живео. Више пута је протериван због немира у земљи. Пионир „Пролетерске револуције" је скоро читав свој живот провео као апатрид у егзилу. Након венчања са Џени је отишао у Париз. Тамо је почео да сарађује са Фридрихом Енгелсом, сином имућног фабриканта.

Kада је пруска влада захтевала његово протеривање, Џени и Kарл Маркс су отишли у Брисел, а следио их је Фридрих Енгелс. У Бриселу су кренули с радом на програмском спису из којег је заправо настао комунистички манифест. Он завршава данас широм света познатим слоганом: „Пролетери свих земаља уједините се!" Али, онда је породица Маркс протерана и из Белгије и коначно 1849. налази уточиште у Лондону.

У Лондону су Џени и Kарл Маркс живели до смрти. Џени је умрла 2. децембра 1881. а Kарл Маркс 14. марта 1883. године. Скоро 200 година од смрти негова дела се продају боље него икада на западу.

Изложба Kарл Маркс и капитализам у Немачком историјском музеју у Берлину отворена је 10. фебруара 2022. и траје до 21.августа 2022.