Како по томе где су пришивена дугмад знамо да ли је кошуља мушка или женска

Последњих деценија правила облачења и мода су толико еволуирали да мушкарци и жене сада слободно могу да носе било који одевни предмет, без обзира на пол. Међутим, један родно зановани тренд, место на коме се налазе дугмат, опстао је до данас.

Дугмад се појављују на различитим странама кошуље или јакне у зависности од тога за који пол је дизајнирана. Упркос чињеници да је велика већина људи деснорука, само мушке кошуље имају дугмад на десној страни. Женске кошуље имају дугмад на левој страни. Одлично за леворуке, али неколико додатних минута за све остале.

Овај детаљ се чини посебно апсурдним с обзиром на релативну сличност облика мушких и женских кошуља. Наравно, можда ће бити мало додатних шавова да би се нагласиле неке облине, али кошуље су постале један од најчешћих унисекс одевних предмета које редовно носе оба пола. Зашто онда ова разлика у копчању опстаје?

Зашто женске и мушке кошуље имају дугмад на различитим странама

Порекло одлуке да се дугмад пришију на различите стране изгубљено је током времена, мада историчари имају неколико теорија.

Некада (око 13. века), дугмад су била само за оне који су могли да их приуште. Сви остали су једноставно везивали своју одећу тракама од тканине, или су је причвршћивали дрвеним копчама.

Поред тога што су имале одећу која се закопчавала, жене из средње и више класе су обично имале и собарице које су им помагале да обуку и скину своју раскошну одећу. Готово немогуће им је било да саме ући у корсете, сукње са кринолинама и неколико слојева подсукњи. Знајући да ће неко други обавити закопчавање, кројачице су пришиле дугмад на леву страну женске одеће како би служавки олакшале да их закопча десном руком.

Када је одећа почела да се масовно производи, обичај је постао стандардизован и никоме није пало на памет да га промени до данас.

Постоје и друге теорије, посебно у вези са бебама и коњима. Опет, пошто су већина жена дешњакиње, оне имају тенденцију да своје малене носе левом руком на левом куку. Ово ослобађа њихову десну руку за јављање на телефон, стављање чајника и откопчавање кошуље ако и даље доје.

Што се тиче коња, жене су почеле да јашу седећи бочно у седлу, обично окренуте на леву страну. Како би кошуље и јакне које се закопчавају десним преклопом преко левог пропуштале мање ветра док би галопирале, дугмад су остала на тој страни.

Доминација десне руке

Али шта је са мушкарцима? Пошто су имали знатно мање компликовану одећу, мушкарци су се обично сами облачили. То је можда допринело конвенцији са дугмићима на десној страни. Али прави одговор можда сеже далеко, још у дане витезова, надметања и витештва.

Дугмад мушке кошуље са левим преклопом преко десне, опонашају једну од најстаријих конвенција двобоја: Штит у левој руци, мач у десној. Пошто би копље вашег непријатеља било у његовој десној руци, оклопне плоче су се преклапале с лева на десно да би та страна штита била двоструко заштићена.

Чак и када су се времена мењала и оружје променило, мушка одећа је задржала одјеке војних правила и често је била дизајнирана да укључује простор за смештање мача или пиштоља. Пошто су се ови углавном држали у десној руци, било је корисно моћи да се откопчају левом.

Историчари можда никада неће докучити како су тачно дугмад на женској одећи завршила на левој, а мушкој на десној страни, али без обзира на порекло, ова дизајнерска необичност је сада само још један бизаран обичај.