Од тринаестог прасета до шампиона – Гиле са Милетине косе

На 950 метара надморске висине, у нетакнутој природи Соколских планина, вукови, медведи и лисице чешћи су од становника који се могу избројати на прсте једне руке. О складу природе и човека у том крају говори и прича о дивљој свињи која Аврамовиће не напушта већ скоро годину дана.

„Гиле је дошао почетком марта. Видео сам га током шетње кроз шуму, био је одбачен од чопора, не видим из ког разлога, можда је био тринаесто прасе, па је због тога и добио име Гиле“, каже Александар Аврамовић са Милетине косе.

„Имамо три ћерке, са Гилетом су одрасле. Док је Гиле био баш мали играле су се с њим као са кућним љубимцем, нису се раздвајале од њега, нон-стоп су га мазиле, трчале око њега, водиле га као пса за собом“, присећа се Биљана Аврамовић.

Осим хране и љубави, Гиле је, кажу Аврамовићи, код њих нашао и смештај. Из шупе за дрва истерао је псе и мачке, и сада спава на њиховој слами. Ипак, сви се добро слажу, а често поделе и ручак. Осим према укућанима, Гиле своју мирну нарав показује и према комшијама.

„Планина је дивљина, животиње су овде главне, а ја живим на њиховом терену. Гиле долази код мене, боље се понаша код мене у гостима него код власника“, наводи Радован Поповић.

У дом породице Аврамовић, Гиле је дошао са два килограма, а сада има више од стотину. О томе колико се ова дивља животиња припитомила и одомаћила говори и то да и на нас странце реагује потпуно питомо.

Соколским планинама Гиле се слободно шета, а прати га, кажу, чиста срећа, јер је само уз њу успео да преживи сезону лова на дивље свиње. Када ће, и да ли ће, од Аврамовића отићи, тешко је рећи јер се, иако су врата отворена, увек враћа кући.