Само две речи на етикети кекса могу да покваре његов укус, утврдили научници

Истаживачи са Универзитета у Охају одабрали су 58 одраслих испитаника којима су дали три иста кекса. Један је имао ознаку „ново и побољшано“, други „жалбе потрошача“ а трећи „фабрички узорак“.

Испитаници су оценили да оба узорка имају другачији укус и текстуру у односу на трећи са ознаком „фабрички узорак“, упркос чињеници да су сва три кекса била потпуно иста.

„Уочили смо и негативну и позитивну пристрасност – али негативна пристрасност је била много израженија“, објашњава нутрициониста Кристофер Симонс са Универзитета у Охају.

„С једне стране, то нас није изненадило. С друге стране, степен утицаја је био заиста изненађујући“, додаје Симонс.

Када добијемо негативну оцену, чини се да наша љубав према кексу може лако да нестане. Наш мозак одмах почиње да тражи негативне стране, а то је класична људска пристрасност која је примећена и код других намирница, попут сира и поврћа.

Интересантно у вези са овом новом студијом, међутим, јесте да она показује да чак и веома допадљива храна, попут кекса са комадићима чоколаде, може оставити лош укус у нашим устима када је попраћена одређеним речима.

У паралелној студији спроведеној на 62 испитаника, истраживачи су открили да је на доживљај укуса неутралнијих производа, попут сланих, такође на сличан начин утицала ознака „жалба потрошача“.

Оцене су се давале на скали од девет тачака, која се кретала од „изузетно ми се не свиђа“ до „изузетно ми се свиђа“, али је учесницима било дозвољено да остављају коментаре ако желе.

Као што су и очекивали, опет су испитаници остављали негативан коментар о производу који је пратила оцена „жалба потрошача“.

„Међутим, с обзиром на то да су производи који се тренутно тестирају релативно једноставни, даља истраживања би, такође, требало да испитају утицај негативне уцене на производе сложенијих укуса“, напомиње Симонс.

Ако се исти резултати установе и у будућим студијама на већем узорку и са разноврснијим типовима производа, трговци и произвођачи ће морати да промене своју тактику када тестирају прехрамбене производе на потрошачима са различитим врстама паковања.

У поменутој студији, на пример, етикета није утицала на промену свих аспеката укуса. Чак и када су слани крекери били означени као „жалба потрошача“ и даље се сматрало да имају исти укус, боју, арому, сланост, горчину, масноћу и слаткоћу као и остали.

У случају кекса са чоколадом, неке од ствари на које етикете нису утицале су: боја, укус ваниле, количина комадића чоколаде, чоколадни укус и укус карамеле.

Аутори не могу са сигурношћу да тврде да ли су негативне оцене кекса откривале неке стварне недостатке производа или су ови недостаци замишљени и напомињу да ће бити потребна нова истраживања да би се то открило.

Ако су стварни, онда би можда било вредно тестирати одговоре потрошача на намерно постављену негативну етикету пре него што се производ стави на тржиште.