уторак, 11.01.2022, 17:15 -> 17:21
Извор: РТС
Аутор: Јована Ћирковић
Бележнице, хербаријуми, скице - почиње дигитализација заоставштине Јосифа Панчића
Научно-истраживачки тим Ботаничке баште „Јевремовац“ започео је дигитализацију заоставштине првог председника Српске краљевске академије, Јосифа Панчића, као и богате библиотечке грађе те институције.
Истраживачи из Ботаничке баште „Јевремовац" интензивно раде на програмима дигитализације садржаја којима располаже београдска Ботаничка башта. Драгоцени документи тако ће бити доступнији научној и стручној јавности.
„Пре свега биће дигитализована Панчићева заоставштина. Ту подразумевамо и једну веома битну заоставштину у смислу хербаризованог материјала - „Хербаријум Панчићијанум", који има преко 15.000 ексиката, значи хербаризованих листова биљака које су тренутно у фази конзервације. У самом Панчићевом хербаријуму налазе се неке биљке које су данас занимљиве због тога што их више нема на простору Србије, али има и неких биљака које су ишчезле из светског фонда. На пример, то је крагујевачки слез - то је типски примерак који је Панчић описао као нов за науку, који је, да тако кажемо, живео, растао у околини Крагујевца, међутим, те биљке више нема", истакла је Ана Ржаничанин, Институт за ботанику, Ботаничка башта „Јевремовац".
Предмет дигитализације биће и писана заоставштина Јосифа Панчића сачињена од преписки, докумената и бележница које су Панчић и његови ученици користили током теренских истраживања - екскурзија, како их је Панчић називао.
„Радом на овим документима може се видети колико је широко и опсежно било истраживање Јосифа Панчића, не само у оквиру науке, него колико је радио и на неким другим стварима и у сталној комуникацији са неким административно-бирократским институцијама", рекла је Ржаничанинова.
По доласку на место професора на Лицеју, Панчић је започео оснивање данашње Ботаничке библиотеке, која је из године у годину обогаћивана.
Један број старих и ретких књига чува се у специјалним условима, па није лако доступан - међутим, дигитализација ће то променити.
„Рецимо занимљиво, биће дигитализован његов примерак Шафрана, који је он писао, који буквално говори људима који је начин да комерцијално гаје шафран на овим просторима", додала је Ана Ржаничанин. Ту је један раритет, једна јако лепа књига - Флора Грека, која има предивне руком исцртане, обојене тачније речено биљке. И још неке књиге које су из друге половине 16. века које говоре о лековитим биљкама које је писао Матиоли и још нека издања", истакла је.
Пројекат којим ће се дигитализовати драгоцене књиге Јосифа Панчића, као и садржаји Ботаничке баште „Јевремовац", биће од велике важности будућим биолозима и ботаничарима.
Коментари