Да ли ће вам Италијани опростити ако наручите шпагете болоњезе или миланезе

Лазање, папарделе, фетучине, таљиолини, шпагети, букатини, вермичели, ригатони, фусили, равиоли, ањолоти и још много тога.

Сваки Италијан годишње поједе око 26 килограма пасте, што значи да се годишње произведе око 3,3 милиона тона тестенина. У свету, пасту најчешће повезују са једном њеном врстом – шпагетима (spaghetti), али се специјалитети чији је састојак често погрешно називају.

„Шпагети јесу типична италијанска паста, али оно што у иностранству зову 'шпагети ала болоњезе' заправо је 'рагу ала болоњезе' који се прави од три врсте меса: говедина, телетина и свињетина. И рагу је симбол Италије и у комерцијалном смислу је један од италијанских симбола у свету, једино што су склонили реч рагу, који се овде најчешће једе са пастом пене, затим лазање. Оне су заправо најпознатије, лазање ала болоњезе, али свет нас идентификује са шпагетима“, каже Клариса, власница траторије „Ла рава е ла фава“.

И мада у Италији већина људи никада није чула за „шпагете миланезе“, уколико их потражите у куварима, видећете да заправо постоје, али као сицилијански специјалитет који се прави од соса са инћунима, ренданог хлеба, соса од парадајза и његовог концентрата, белог лука, соли, бибера, маслиновог уља и свежег, малог парадајза.

Али откуд назив „ала миланезе“ то још нико не зна, јер са Миланом нема ама баш никакве везе и за њих у Италији нико није чуо.

„'Шпагети ала миланезе' не постоје! То је потпуно измишљено. Постоји 'рижото ала миланезе', пиринач са шафраном који се служи all'onda – помешан са кремом од путера и много пармезана. То је симбол Милана, али немојте пробати да наручујете 'шпагете ала миланезе' овде, јер ће вам се насмејати у лице. Не постоје! Нико за њих не зна“, наводи Клариса.

У Италији се у октобру одржава Светски дан пасте и њихово истраживање показује да Италијани највише воле пене и шпагете, док су на трећем месту фарфаље.

Омиљени рецепт су „шпагети карбонара“, на другом месту је рагу који се највише једе на југу и на острвима, а на трећем месту класична паста са сосом од парадајза и босиљка.

Паста „аматричана“, песто „те калчо е пепе“, заузимају нижа места јер се сматрају више регионалним јелима.