Да ли је Индијана Џонс измишљен лик, или се иза те легенде крије нека историјска личност

Узбудљиве пустоловине и напета бекства неконвенционалног археолога и хероја су преко ноћи освојила публику. Овај неустрашиви истраживач који трага за светињама и одбија непријатеље бичем постао је један од најпопуларнијих холивудских ликова.

Прича о Индијани Џонсу је зачета на једној хавајској плажи 1977. године. Холивудски продуцент Џорџ Лукас је имао идеју за акциони трилер, па је свом пријатељу из детињства Стивену Спилбергу предложио да га режира.

Спилберга су управо одбили да режира филм о Џејмсу Бонду, па док су седели на плажи и док је он кукао, Лукас му је рекао: „Ја имам много бољу идеју. Заборави Бонда, имамо хероја археолога. Направићемо врло динамичан и јефтин филм и хоћу да га ти режираш“.

Харисон Форд је добио главну улогу. Тако је рођен феномен звани Индијана Џонс. Он је човек од акције који се коцка са смрћу и ексцентрични археолог који треба да спасе свет тако што ће се дочепати мистичног блага пре него што га украду његови смртни непријатељи. Било је ту доста романтике која је опчињавала публику. 

Радња се дешава током бурних тридесетих година 20. века, а многи су се латили задатка да проуче тај период тражећи личности које су могле да инспиришу настанак Индијане Џонса.

Међу њима су били и археолози пустолови, људи попут Хирама Бингама који је 1911. открио древни град Мачу Пикчу у Перуу, или Хауарда Картера, отменог Енглеза који је 1922. открио Тутанкамонову гробницу. Али, један човек се издваја од свих њих својим немирним духом и храброшћу. Звао се Рој Чепмен Ендруз.

Да ли је Рој Чепмен Ендруз у ствари Индијана Џонс

Рој Чепмен Ендруз је био природњак и зоолог и куратор Америчког природњачког музеја у Њујорку. Био је познат по својим истраживањима у непознатим земљама где је тражио узорке за музеј.

Борио се с китовима на Арктику, с пустињским разбојницима, а у џунгли Борнеа се рвао с питоном дугим седам метара. Био је то изузетан човек од акције и савршени пустолов. У људској машти он је постао симбол авантуристе а његово име је постало познато широм света.

Људи су претпоставили да је Индијана Џонс с његовим пустоловним духом, снажним егом, славом која га је пратила и путешествијима по дивљини копија Роја Чепмена Ендруза.

Као и код Индијане Џонса, страст Чепмена Ендруза према авантурама била је једнака његовом шарму. Он се добро сналазио са људима из свих друштвених кругова. Осећао се комотно и са монголским гоничима камила, тако и са тајкунима са Вол стрита и члановима њујоршког високог друштва.

Његове везе са женама такође су биле легендарне. Чепмен Ендруз је био велики женскарош. Обожавао је жене и имао је баш много пријатељица.

Експедиција у пустињи Гоби

Почетком двадесетих година, Рој Чепмен Ендруз, већ познат пустолов, кренуо је на експедицију која ће му обезбедити место у историји.

Његов план је био веома амбициозан. Био је убеђен да је опасна пустиња Гоби пребогата фосилима и да ће својим истраживањима открити порекло прaисторијских људи. Савладавање тог подручје није било само физички напорно, већ је било и препуно кинеских разбојника. Он је знао да ће пут бити скопчан с опасностима.

Многи су одбацили његов луди подухват, али је својим шармом успео да придобије неке од најбогатијих америчких тајкуна. Међу њима и милионера Џеј-Пи Моргана. Oтишао је у Морганову библиотеку и сусрео се са њим. Раширио је мапу Монголије. На њој је било врло мало тога уцртаног јер нико није знао ништа о Монголији. Успео је да сакупи двеста хиљада долара.

Његов тим се састојао од многих америчких водећих научника које је изабрао лично Ендруз. Његов посебан избор је био мало познати сниматељ Џон Шакелфорд, чији ће снимци експедиције Чепмена Ендруза винути међу звезде по његовом повратку у Америку.

Шакелфорд је за Роја Чепмена Ендруза био оно што је Спилберг постао за Индијану Џонса.

Кроз пустињу на камиону

Априла 1922. експедиција је кренула из Пекинга на пут преко пустиње, дуг скоро две хиљаде километара. Од самог почетка подухват је обећавао бројна узбуђења. Поред традиционалног каравана камила, Чепмен Ендруз је пркосио терену користећи најновији изум – аутомобил.

На идеју да се у пустињу крене моторним возилима, у овом случају старим „доџевима“ и камионима марке „фалкон“, експедицију је организовао баш он.

Ендрузов возни парк аутомобила марке „доџ“ морао је да пређе стотине километара преко дина и камењара. Упркос детаљном планирању, ништа их није могло припремити за опасне пустињске услове.

Пратиле су их екстремне температуре. Преко дана су расле и до 40-45 степени, а ноћу падале испод нуле. Друга велика опасност су биле пешчане олује. Па ипак, Рој је успевао да се експедиција глатко креће.

Али, Ендрузова посвећеност је била награђена. Пустиња Гоби је била природњачки рај. До средине лета тим је документовао велики број врста. Детаље експедиције прецизно је забележио Шакелфорд на филму и Чепмен Ендруз у свом дневнику.

И Чепмен Ендруз се плашио змија

Инциденти који су забележени у његовом дневнику историчаре су навели да верују како је Чепмен Ендруз сигурно био инспирација за лик Индијане Џонса.

Индијана Џонс се плаши змија, а у филму има много сцена где је њима преплављен.

Чепмен Ендруз је био познат по свом страху од змија. Једне септембарске вечери, по његовом дневнику, затекао се у ситуацији која је била као створена за Индијану Џонса.

У пустињи Гоби постоји једна страшна змија – шарка. Једне ноћи температура је нагло пала и измамила шарке које су се, у потрази за топлотом, појавиле ниоткуд. Обмотавале су се око осовина и покушавале да се увуку било где, чак и у одећу.

Разбојници

Опаснији од змија, мада их се Ендруз мање плашио, били су разбојници који су крстарили пустињом, сејући страх међу локалним становништвом. Чепмен Ендруз се ухватио укоштац са њима на начин који је могао касније да инспирише измишљеног акционог хероја.

У филмовима о Индијани Џонсу, Инди се не двоуми кад треба да реши сукобе. Свој бич или револвер брзо потеже, некад и с комичним резултатима. Шала коју сви памте јесте она кад је упуцао Арапина који на спектакуларан начин маше сабљом а Индијана Џонс, једноставно, подигне револвер и – упуца га.

Као и Индијана Џонс, Чепмен Ендруз је био одличан стрелац и увек је носио револвер. Једнога дана док је био у извиђању, угледао је неког јахача како се креће на удаљености од неких двеста метара. Из искуства је знао да сусрет неће бити пријатељски.

Потегао је револвер и запуцао на њих. Они су преплашени побегли и нестали преко брда. Више се нису појављивали.

Као на филму, изненада му се осмехнула срећа

Кад је лето прешло у јесен, температура је почела да пада и, обесхрабрен, Чепмен Ендруз се спремио за повратак кући. Иако су остварили важна открића, укључујући и велике кости скелета носорога, ова истраживачка група није остварила свој примарни циљ: нису нашли фосилне остатке раних људи. Нерадо су кренули на пут дуг хиљаду километара, преко пустиње, па натраг у Пекинг.

Али, као правом холивудском јунаку, игром судбине, срећа му се осмехнула. Као што се често и дешава у филмовима о Индијани Џонсу, кад је лик на дну, победа је надохват руке.

Караван камила и остали су се вукли за њим, а Ендруз је покушао да пронађе нови пут преко пустиње Гоби. Заправо, изгубили су се. Он и Шаклефорд су путовали заједно, једним колима.

Дезоријентисан, Чепмен Ендруз је послао Шакелфорда да са једне стене извиди има ли пута који води из пустиње. А тамо, пред њим, на огромној површини, пружио се пространи басен ружичастих и црвених шиљака, стрмина и литица.

Шакелфорд је, заправо, гледао на Пламене стене, једно од највећих палеонтолошких налазишта 20. века. На врху брда су лежале огромне кости мало познатог диносаура – протоцератопса. А у близини легло фосилизованих јаја, свако дуго двадесет центиметара. Било је то прво недвосмислено откриће јаја диносаура.

Херојски повратак у Њујорк

Ендрузова лудачка жеља за пустоловинама се исплатила. Његово велико откриће је трансформисало новонасталу науку палеонтологију. И данас, Пламене стене су и даље једно од најбогатијих налазишта фосила диносаура на планети.

Чепмен Ендруз се вратио у Њујорк као херој.

Додељена му је медаља „Хубард“ Националног географског удружења. Он је био тек седми човек који ју је добио. Одликовале су га многе стране државе, био је познат широм света и, по данашњим стандардима, уживао је незамисливу славу.

Наредних деценија, подухвати Чепмена Ендруза су постали толико познати да су постали део фолклора.

Као што је инспирисао дечји стрип, тако је постао и инспирација за акционе хероје које су волели Лукас и Спилберг. Едгар Рајс Бороус, творац Тарзана из четрдесетих година прошлог века, у уводу једне своје књиге признаје утицај личности Роја Чепмена Ендруза на свог јунака. Иако су били измишљени, елементи авантура Роја Чепмена Ендруза, његово јунаштво и харизма осећају се у серији филмова који су Лукаса и Спилберга опчињавали у њиховој младости.