Никола их чува од заборава, у њих су уткани симболи, митови, веровања - ћилими

Део су традиције и историје која се преносила са колена на колено. И сваки је јединствен, уникатан и непоновљив јер су саме ткаље уткивале симболе, митове и веровања свога краја.

„Осим етнолошке вредности ћилими имају и историјску вредност они су заправо чувари и сведоци времена у коме су настајали и у коме су изрђивани. Ћилимарство у трстеничком крају има корене још из Средњег века.Ти средњовековни мотиви су били веома једноставни у питању су биле шаренице, ћилими на пруге", рекла је историчарка Јелена Вучковић.

И управо те трстеничке ћилиме из старих шкриња својих бака од заборава је решио да сачува Никола Бошковић из Оџака.

„Никога то није занимало и онда сам ја слушао колико је муке, колико се уложи труда да се тај ћилим уради, да на крају то ничеми не вреди и онда сам решио да сачувам један део колико је могуће од једне, од друге бабе. Па после сам добијао, куповао и тако сам дошао до броја 92. Најпоноснији сам на ћилим Београдско коло. Он је рађен у Пећи, јако је стар близу 100 година", каже Никола.

Сваки ћилим за њега је од непроцењиве вредности.

Често се одрицао летовања како би набавио нови.

Пасионирани је колекционар. Никада није размишљао да их уновчи и ако је имао добре понуде.

Иначе Никола је професор српског језика и књжевности.

„Ја сам завршио у Косовској Митровици и то је једно дивно искуство доле од оних барикада, спремања испита поред свеће, али дивно дружење и дивни људи и дан данас се чујемо и ето ја сам поносан што сам доле студирао, па надам се биће посла скоро", додао је Никола.

До тада, Никола се у свом родном месту бави пољопривредом, пчеларством, прави бројанице и сакупља народне рукотворине, чувајући их од заборава.