Читај ми!

Зашто треба да пробате ликер од мушмуле, цвекле и беле раде

Сеоски туризам у нашој земљи већ неколико година је у експанзији, па је све већи број младих људи који оживљављавају наслеђена имања. Док већина гостима нуди аутентичну кухињу, Жељко Матић из Тршића, по узору на деду, од домаћих производа и лековитог биља, прави ликере - од мушмуле, плаве љубичице, цвекле.

Изучавајући странице књиге коју је добио на поклон од деде, и уз састојке које проналази у природи, Жељко је одлучио да споји, по некима, неспојиве укусе, и на тај начин, гостима понуди аутентична пића. Сви су, кажу, на селу навикли на чварке, сланину и кајмак, али ликер од беле раде, могу да пробају само код њега.

„Све је кренуло са чуваркућом као једном биљком која је сви знамо јако, јако здрава. А онда сам решио и да и ја сам укусе додајем, измишљам, креирам, да будем креативан у том домену. Употребом наравно дедине књиге и разних биља за које сам нашао да су лековити, као што је тада настао и ликер од плаве љубичице, ликер од беле раде, од зове, багрема. За сад је све то један мали пионир-подухват, а даље ће бити свакакао једно мало брендирање, маркирање, како би био препознатљивији, не само на тржишту, и у Лозници, већ и у целој Србији", прича Жељко.

Уз пажљиво одабране састојке, и уз несебичну помоћ скоро целог села, ликери се припремају данима, а потом настаје, кажу, Жељкова магија укуса и боја.

У аутентичним чашицама, ликери од бундеве, лаванде, анасаса, кивија и кокоса - никог не остављају равнодушним.

„Ја са поносом кажем да сам Тршићанин, то значи да познајем све људе овде, не само туристичку структуру, а онда од истих тих људи који знају да се бавим са ликерима, и разним укусима, добијем или смокве домаће, или непрскане што је јако, јако битно за моју производњу, или мушмуле. Мушмула је заиста једна ретка биљка које нажалост све мање има и у Тршићу, али и ти људи који имају, сете се мене па донесу, додаје Жељко.

Жељко је један од пионира сеоског туризма у Тршићу. Имање на уласку у етно-комплекс, прилагодио је младим људима, којима је, тврди, традицију Вуковог краја представио на модеран начин.

„Покушавам да све што радим, првенствено радим у домену сеоског туризма, а опет да не буде толико стара прича да бих могао и један одређени број младих људи, поготову студената да доведем овде у Тршић, јер није тачно да и та младост не треба да долази на село, него управо мојом причом и овом Чуваркућом сам показао да је добро размишљен план био отворити једну овакву причу у једном оваквом, па могу да кажем најлепшем селу у целој Србији", нагласио је.

Културни, али и историјски значај Тршића, познат је и ван граница наше земље. А оно што га и даље чини аутетничним, јесу, кажу, мештани, који попут Жељка својим радом и промоцијом села чувају успомену на претке.

четвртак, 17. октобар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи