Зашто се банатски сокаци више не беле од јата гусака

Пензионисани професор физике и хемије Миклош Репергер из Остојићева код Чоке годинама се бави гушчарством и тренутно узгаја јато од око 250 гусака. Некада их је било дупло више, док је данас узгој на граници рентабилности.

„На жалост, због велике цене кукуруза то је тешко и овако издржати, тако да убудуће вероватно ће остати та количина гусака од 250, 300 комада. Нажалост у селу нема још одгајивача. Ја сам једини", рекао је Миклош Репергер.

Ипак, свако двориште у Остојићеву има по неколико гусака и овде се последњих пет година у организацији Мађерског културног центра одржава фестивал „Гушчијада".

Учесници из свих делова Војводине распоређени у десетак екипа надметали су се у спремању деликатеса од гушчјег меса.

„То је штос у томе да не буде све једнако. Тај перкелт свуда кувају. Ми смо то сад мало поклопили зато што треба то мало да се крчка, полако, јер то је супа или чорба, како ко то сада воли да каже", објаснила је Маргарета Одри из Оборњаче.

„Овде је печење пилетине и гушчетине. Из паца. Е, то сад како се то ради, шта се ради...То је тајна? Знају то. То су тајне неке наше", каже Милан Мишковић из Аде.

„Тајна доброг перкелта? Тајни стално има, али ми радимо по старински, како сам ја научио од моје маме", открио је Јожеф Хоргас из Србобрана.

Некада је у Србији било између пет и шест милиона, док се сада гаји око 100 хиљада гусака.

Поред перја, јаја и меса, тражени производи су гушчја џигерица и маст који су скупи и тражени у иностранству.

То је и једини разлог зашто има појединих одгајивача у Србији.