Кад програмер прави ајвар

Душан је одлично знао како функционише продаја преко интернета, искористио је и предности друштвених мрежа, уложио у маркетинг, једино је још недостајао квалитетан производ. Породични бизнис покренуо је у договору с родитељима у родном селу Лоћики код Рековца. Сада је то већ озбиљан посао.

„Идеја је дошла још док сам био студент, сви су обожавали ајвар који је моја мајка спремала, тегла плане за доручак отприлике. Идеја је била да пробамо, направимо неку малу количину да видимо како би ишло“, прича Душан Радојевић, програмер и произвођач ајвара.

А кренуло је из године у годину све боље. Пошто у Левчу нема довољно радне снаге, Радојевићи су сада принуђени да сезонске раднице довозе из Јагодине. Већ их је тридесетак.

„Нисам запослена, овде само радим сезонски. Задовољна сам, атмосфера је добра, друштво је добро, радимо“, каже Славица Миловановић.

„Ја сам просто принуђена ето да радим неке друге послове, видела сам овај оглас који ми се допао, дошла сам овде и већ друга година. Ајвар је феноменалан“, истакла је Славица Милосављевић.

Све се овде ради ручно, на традиционалан начин, на смедеревцима. Род паприке је у овом крају због суше лош, па једна количина стиже из Војводине. И цена је, кажу, папрена.

„Ова година је баш мало лошија, али издржаћемо и то. Имамо старе муштерије које морамо да испоштујемо, да би они били задовољни“, објашњава Мирјана Радојевић, Душанова мајка.

Радојевићи су, изгледа, пронашли добар спој друштвених мрежа и традиционалне производње, а и муштерије су спремне да плате добар домаћи производ, посебно ако произвођаче знају лично. И емотивни моменат је ту, јер зна се – бакин ајвар је увек најбољи.