Гужва у пансионима за псе, места има само ако неко откаже

Они нису могли да уживају са својим газдама на пешчаним плажама, али зато у овом пансиону за псе имају удобне креветиће, двадесетчетворочасовну бригу и велико двориште за трчање и игру са другарима.

„Има куца које су јако везане и оне се теже одвајају. Или се никада нису одвајале. Имамо случајеве од куца које су 5 и 6 година старе и деси се нешто да власник мора, нема могућности да поведе пса са собом и просто мора да га доведе на чување и онда је наша главна улога да их мазимо, пазимо, да стекнемо поверење и да они код нас уживају“, каже Сања Кларић из хотела за псе.

Није лако пронаћи некога да вам чува пса када одете на одмор.

„Имамо псе који власници доводе због службених путовања на која морају да оду а нису у могућности да поведу пса, онда су ту разноразна весеља, крштења, свадбе, младенци нам често доводе куце и кажу е овог викенда их чувајте, ми идемо на свадбу“, наводи Кларићева.

Неки пате све док се не врате газе, а неки се толико навикну, да пате када морају назад кући.

„Углавном буду збуњени чак и они који су јако јако друштвени и који воле да се играју, кад дођу и виде у окружењу толики број паса, збуне се једноставно, улазе у чопор који им је непознат и просто не знају шта да очекују од чопора, да ли је чопор добронамеран или не. Кад схвате да су они добродушни, да су добронамерни, онда полако почињу да се опуштају“, наводи Кларићева.

„Све наравно једва чекају да виде своје власнике, обрадују се, али нам се врло често дешава да када дођу кући, да нам власници јаве да су јако тужни, да им недостају другари, али то прође за дан-два“, додаје Кларићева.

Да би један пас могао да добије смештај у пансиону мора да буде здрав, вакцинисан, чипован и социјалозован. У неки мпансионима власници морају да донесу своју храну, у некима не. Неки чувају само мале псе, а свима је заједничко да је преко лета тешко наћи слободно место.