Мачу Пикчу  је старији него што се раније мислило

Званичан податак је да је град Мачу Пикчу настао између 1420 – 1530. године нове ере, неколико деценија раније него што се до сада мислило. То значи да су се Пачакутијева рана освајања догодила раније, што ће допринети да се објасни како је Империја Инка постала највећа и најмоћнија у претколумбовској Америци.

„Ово је прва студија заснована на научним доказима која даје процену о оснивању Мачу Пикчуа и трајању његове окупације“, истакао је Бургер у саопштењу.

Иако студија признаје „ограничења“ радиокарбонског датирања, истраживачи су истакли да су документарни докази непоуздани.

„Можда је дошло време да радиокарбонски докази преузму приоритет у реконструкцији хронологије царева Инка и датирању монументалних налазишта Инка, попут Мачу Пикчуа", наведено је у студији.

Тим истраживача, предвођен Ричардом Бургером, професором антропологије на Универзитету Јејл, употребио је радиокарбонско датирање како би открио да је цар Пачакути, који је изградио Мачу Пикчу, дошао на власт раније него што се очекивало, наводи се у саопштењу за медије.

На основу историјских докумената, сматрало се да је Мачу Пикчу изграђен после 1440. године, или можда чак 1450. године. Међутим, Бургер и његов тим су користили акцелерацијску масовну спектрометрију (АМС) датирање људских остатака како би добили прецизнију слику.

АМС ради чак и на малим количинама органског материјала, што повећава скуп костура који се могу проучавати.

Истраживачки тим је погледао 26 појединачних костура са гробља у Мачу Пикчуу који су пронађени на том месту током ископавања 1912. године.

Према студији, тела су закопана испод громада, високих литица или плитких пећина, запечаћених зидовима. У гробницама су нађени и предмети од керамике, као и игле од предмета као што су керамика и игле од бронзе и сребра.

Историјске записе написали су шпански конквистадори пошто су заузели подручје, а резултати студије доводе у питање истинитост доношења закључака на основу ове врсте докумената, сматрају истраживачи.

Студија истраживања објављена јер у часопису Antiquity.

Поштован као једно од највећих светских археолошких налазишта, Мачу Пикчу се налази између две планине.

Локалитет се састоји од скоро 200 камених конструкција, чији су гранитни зидови очувани и у добром стању, иако су кровови од сламе одавно нестали.

Рушевине укључују свечано купатило, храмове, житнице и аквадукте. Сматра се да је једна од рушевина позната  као колиба чувара Фунерарне стене, коришћена за балсамовање мртвих аристократа.