Како џетстрим и Месец утичу на поплаве

Више од стотину људи страдало је у поплавама које су ове недеље уништиле небројене куће и путеве Немачкој, Белгији и Холандији. Још је већи број несталих. Људи који су изгубили своје најближе или сву своју имовину и даље су у потпуном шоку.

До сада су поплаве таквих размера погађале Немачку само једном у неколико деценија. Али због климатских промена, упозоравају метеоролози, такве екстремне временске непогоде убудуће би могле бити све чешће.

„Екстремно јаке кише биће све чешће у све топлијем свету", каже у интервјуу за Дојче веле стручњак за климатске промене Андреас Финк, са Института за метеорологију и климатска истраживања на Технолошком институту у Карлсруеу.

Топлији ваздух може да задржи више воде

Један од разлога је тај што се због глобалног загревање мења и атмосфера.

„Са сваким порастом температуре од једног степена Целзијуса, атмосфера може да упије око седам одсто више влаге", каже Себастијан Зипел са Института за климу и атмосферу, на швајцарском Техничком универзитету у Цириху.

„Та додатна влага, која је узрок загревања, дугорочно изазива веће количине падавине, нарочито јаке кише."

Сручњаци не сумњају да климатске промене које узрокује човек загревају атмосферу.

„У години 2021. више се не поставља питање да ли су томе допринеле климатске промене. Питање је само колико", каже поводом актуелних поплава у Немачкој Фридрих Шлојснер, шеф истраживачке групе на Географском институту Универзитета Хумболт у Берлину.

Слабији „џетстрим"

У науци постоји консензус када је реч о термодинамичким променама, дакле о све топлијој атмосфери и њеном повећаном капацитету што се тиче влаге.

Још један аспект који вероватно има везе са екстремним временским дешавањима, као што су поплаве у Немачкој и суседним земљама или топлотни талас на западној обали САД и Канаде, још није сасвим разјашњен, али стручњаци сматрају да он игра важну улогу.

Ради се о ваздушним струјањима која заправо помажу да се на нашим умереним географским ширинама подручја високог и ниског притиска увек брзо даље крећу.

Стручњаци за климу попут Андреаса Флинка полазе од тога да је „џетстрим", западни ветар који дува на висини од око девет километара изнад Северног пола, последњих година изгубио на снази, што је довело до таласâ у некада непрекидном ваздушном току.

„Ти таласи се онда задржавају на истом месту и могу, у зависности од тога где се налазе, да изазову екстремне таласе врућине, какве смо могли да видимо у Северној Америци, или да изазову поплаве", објашњава Флинк.

Дакле подручје високог и ниског притиска се онда не покреће тако снажно. Код олује "Бернд" (која је обилним падавинама изазвала актуелне поплаве у Немачкој, прим. ред.) имали смо управо ту ситуацију да је дошло до „застоја" изнад једног места.

Стручњаци полазе од тога да до застоја „џетстрима" долази због температурних разлика између Арктика и тропског појаса. На Арктику се температуре повећавају, температурне разлике се смањују, услед чега је струјање ваздуха слабије. 

Обилније поплаве због Месеца?

Још једна ствар забрињава када је реч о поплавама: у наредној деценији осека и плима ће бити екстремнији него иначе. Разлог за то је неуједначеност у Месечевој орбити. Та промена се додуше појављује једном у 18 година – али када се следећи пут појави, 2030-их година, ниво мора ће због глобалног загревања довољно порасти да има разлога за забринутост.

„На половини Месечевог циклуса дугог 18,6 година, интензитет осеке и плиме на Земљи слаби: плима је нижа него иначе, а осека виша", објашњено је на интернет страници америчке свемирске агенције НАСА.

„У другој половини циклуса водостаји постају екстремнији: плима је виша, а осека нижа."

Научници претпостављају да ће поплаве дуго трајати, што би могло да има катастрофалне последице. У комбинацији са све већим бројем екстремних временских непогода, које климатске промене са собом доносе, то су узнемирујуће вести.