Бео-зоо врт обележио 85. рођендан, позива на „бекство из града - ван града"

Сваке године, Бео-зоо врт посети око пола милиона људи, а он увек има нешто ново да им понуди и да их изненади.

„Предност врта који је у центру града има своје предности, лако се може доћи, близу је свим туристима... Постоје градови у Европи који у центру имају зоолошке вртове, у Барселони, Бидимпешти, Бечу, рекао је у Београдској хроници директор Зоолошког врта Србољуб Алексић.

Додао је да је, с друге стране, недостатак локације то што се врт не може проширити. Ипак, како каже, и ту има помоћи, јер се врт може преуредити, а могу се и побољшати услови држања животиња.

„Неколико великих пројеката смо завршили у последњих четири, пет година, планирамо и неке у нове у наредном периоду, врт остаје где јесте и трудићемо се да га направимо што бољим", рекао је Алексић.

Каже да током лета, када је сезона, и у условима ван пандемије, 20 до 30 одсто посетилаца врта - чине странци.

У плану је почетак рада едукативног центра и нове амбуланте као и карантинског простора. Бео-зоо врт такође редовно учествује у акцијама враћања јединки у природна станишта, и део су Европских програма за заштиту одређених врста животиња.

Иначе, слика питона ван тераријума недавно је изазвала велику пометњу на друштвеним мрежама. У Бео-зоо врту су објаснили о чему је заправо реч.

Питон Урош воли да се сунча и то ради једном недељно. Чим му приђу запослени Бео-зоо врта, он зна да му следи сигурних 15 минута хедонизма. Умири се и стрпљиво чека да га изнесу напоље.

„Уколико су животиње у мраку, тј. немају приступ УВ зрачењу, онда нема продукције Д витамина , нема везивања калцијума, долази до великог, прекомерног стварања хрскавице која не може да подржи ону архитектуру костију коју бисмо ми требали да имамо и на тај начин долази до једне патолошке појаве. Да бисмо све то избегли ми наравно кориситмо увек те суплементе, али када су ови лепи летњи дани у питању, онда се 2 у 1 споји", објаснио је Кристијан Овари, биолог.

Урош није отровница. Заправо, у Бео-зоо врту и нема отровних змија.

„Не, ово је уобичајена процедура током летњих дана када су летње температуре, змијама прија сунце, тако да их редовно износимо, овде на овај плато да се сунчају", додао је Петар Јовановић, радник у Бео-зоо врту.

„Једина опасност која може да настане уколико нас змија којим случајем не замени за свој плен, па хоће да угризе, управо се из тог разлога користе ове рукавице, тако да не можемо бити уједени, или код већих змија када се ради обавезно је присуство бар још неког уколико се неко нађе у проблему да може да помогне, да прискочи, да скинемо змију, не зато што се ми плашимо да ћемо ми бити повређени, него због тих кукастих зуба да њој не бисмо поломили зубе", испричао је Овари.

Страх од змија, углавном је научен 

Уколико се плашите змија, запослени у Бео-зоо врту ће вам радо помоћи да савладате страх. Потребно је само да дођете рано ујутру, јер змије не воле јако сунце.

„Када су мање змије у питању, наравно прва реакција је - Јао пази змија", сви су у паници. Деца ту имају много мање предрасуда, они просто посматрају своје родитеље и прате њихове реакције. Ако виде да су родитељи у паници, деца се исто тако испаниче, а када виде да родитељи немају страха, деца прва хоће да дођу помазе животињу", објаснио је Овари.

Страх од змија је углавном страх коме нас је неко научио. Ако наиђете на змију која палаца језиком, немојте се плашити. Змија језиком препознаје мирисе и тако открива околину.

Човека ће напасти само уколико се осети угрожено, или ако је нагазите, у супротном ће мирно проћи поред вас.

„Свакако, ко год има жељу, може да дође код нас, па ћемо му врло радо објаснити све што треба како би се разбили страхови од неких животиња", рекао је директор зоо-врта Србољуб Алексић.