Ко је била Радетића Мара, мачванска Мона Лиза

„Лепа је као Радетића Мара“ – говори се и данас у Мачви, као мерило женске лепоте. Мару, каже писац књиге о њој, Михаило Сретеновић, као да је сам Бог стварао. Лице бело и насмејано, усне румене, очи црне као гар. За њену руку, борили су се многи богаташи тадашње Србије, али она је желела само једног.

„Стеву Добрића. И ту је настао велики проблем, зато што је она хтела да се уда баш за некога кога је волела у свом селу. Онда је дошло до разних подметања да се она не уда за Стеву већ за некога ко је мислио да има паре и да може да све то поткупи. Па су чак, тог Стеву набедили да је запалио гувно. Међутим, начелник Мачванског округа био је јако бистар човек, а ја лично мислим да је то био писац Михаило Сретеновић, који је прозрео ту намеру и открио је са својим људима да су Стојан Рибић и његов син Јездимир подметнули тај пожар и Стева се тако спасао. И свадбе је било између Маре и Стеве Добрића. Толико је било сватова, кад су прва кола улазила у Марину авлију, задња су излазила из Добрића авлије“, прича Миомир Филиповић - Фића, новинар из Раденковића.

Из тог времена није остала ни једна Марина слика, али по причи која се преноси са колена на колено, била је оличење женствености, достојанства и лепог понашања. Зато улица у којој је живела у Раденковићу носи њено име.

„Ја сам сад у тој улици и рецимо, трчим отуда да видим Мару. Тако су се наши људи понашали и тако су је волели и таква је била“, наводи Андрија Јанковић из Раденковића.

„Мени је жао што немамо неке фотографије њене и жао ми је због тога што нисам био у прилици да је фотографишем“, признаје Драган Филиповић, фотограф из Раденковића.

О историји села, Мари и правим људским вредностима, говори се деци у школи.

„Не знају много, али се трудимо да им пренесемо оно што ми знамо од давнина“, напомиње Биљана Станић, учитељица из Раденковића.

Село Раденковић дало је и првог доктора математике, Младена Берића, проф др Милића Вићентића који је пошумио Златибор и чувеног фоторепортера Ристу Маријановића. Ипак, усуд ових шорова и равнице је, кажу мештани, женска лепота прожета у лику мачванске Мона Лизе, Радетића Маре.