Најдубља олупина на свету потврђена – амерички Давид против јапанског Голијата

Истраживачи су провели неколико сати прегледајући и снимајући олупину 115 метара дугачког америчког разарача потопљеног 1944. године током Битке код острва Самар, која је вођена између САД и Јапана у оквиру Битке у заливу Лејте, једне од највећих поморских битака у историји.

Вођа експедиције и пилот подморнице Виктор Весково каже да је олупина у изузетно очуваном стању.

„Толико је дубоко да се у њеном окружењу налази веома мало кисеоника. Иако је мало контаминирана животињским и биљним светом, у одличном је стању изузев оштећења које је брод претрпео током битке“, наводи Весково.

Олупина је откривена 2019. године, али све то сада није могло да буде без сумње потврђено да се ради о „Џонстону“. За детаљно истраживање била је потребна специјализована подморница "DSV Limiting Factor".

Она има 9 центиметара дебео титанијумски труп под притиском у који могу да стану две особе и може да зарони на било коју дубину. Пре овога је истраживала најдубљи предео на свету Маријански ров на дубини од 11 километара.

Давид без праћке

Током Битке у заливу Лејте 1944. године, када је Царска јапанска морнарица покушала да осујети америчку инвазију на Филипине, „Џонстон“ се нашао бранећи мореуз Сан Бернандино и на путу јапанске централне формације.

Ујутру 25. октобра 1944. године авиони су спазили да према „Џонстону“ и још неколико пратећих бродова и џепних носача-авиона иду четири јапанска бојна брода (укључујући „Јамато“), 8 крстарица и 11 разарача.

Поручник Роберт Хејген, официр за наоружање „Џонстона“ на ту вест је рекао: „Осећали смо се као Давид, само без праћке“.

Упркос невероватно незахвалном положају, посада „Џонстона“ почела је да прави димну завесу око пратећих савезничких бродова како би их заштитила од паљбе. После неког времена, капетан америчког разарача, иако надјачан у сваком погледу, наредио је курс према јапанској флоти.

Разарач је успео да погоди топовима тешку крстарицу „Кумано“, а онда и испали торпеда, која су је после неколико минута погодила и поцепала део брода.

Убрзо су га погодиле три гранате од јапанског бојног брода „Конго“ и још шест од других, па је „Џонстон“ изгубио погон у једном од мотора и скоро сви топови су избачени из строја.

Ипак, посада је успела да делимично санира штету, па је омалени амерички разарач поново ушао у клинч са много већим јапанским бродовима, покушавајући да им одврати пажњу од џепних носача-авиона.

После херојског отпора „Џонстон“ је погођен још неколико пута, изгубивши сав погон и почео да тоне. Капетан јапанског разарача „Јукиказеа“, који му је пришао на километар и испалио последњи салво како би осигурао да ће потонути, салутирао је док је тонуо. Од 327 чланова посаде, само 141 је преживео.

Изузетан отпор мање групе америчких бродова успео је да осујети продор централне јапанске флоте вице-адмирала Такеа Курите и натера га на повлачење.