У последњој кући у Узовници код Љубовије расте програмер

У последњој кући у Узовници живи породица Филиповић. Најмлађи Филип, уједно је, кажу, и најталентованији. Први сусрет са програмирањем имао је пре три месеца, а већ је успео да направи сопствену игрицу. 

„Волео бих да упишем ИТ програмера, и волео бих да радим у фирмама да правим игрице, да програмирам, то ми је циљ у животу. Поред програмирања, још и цртам и помажем родитељима око послова, око куће, помажем им када треба нешто да се ради напољу и слично, а цртањем се бавим већ дуже време, око две године", рекао је Филип.

Филип је одличан ученик седмог разреда, а компјутерска опрема којом располажу у сеоској школи није могла да прати његову жељу за усавршавањем.

Помажући родитељима у породичном послу, зарадио је новац од кога су му купили нови рачунар.

„Кад год га нешто питамо да нам помогне, да уради он је ту, ускочи, поготово око ређања рибе. Купили смо квалитетан компјутер, и сву ону пратећу опрему која иде уз то, а у школи немају тако добре услове као што њему сада треба", рекла је Филипова мајка Гордана Филиповић.

Уз интернет и пут има наде за опстанак 

Становника у Узовници све је мање, а Филипова породица једна је од ретких која има намеру да остане на селу.

У свом дворишту имају три базена за узгој пастрмке, а годишње продају и до десет тона.

„Ја сам, што се мене тиче, искористио природно богатство, тако да са тим може лепо да се живи, солидно, не знам како, али солидно се живи у оваквој забити, селу које је већ нажалост опустело, нема више, што каже, задња кућа смо у овом делу Србије, али опстајемо захваљујући раду", искрен је Филипов отац Аранђел Филиповић.

До пре три године, Филиповићи до центра села и школе нису имали пута, а о интернету и високом напону електричне енергије су, кажу, само сањали.

Ти снови, ипак, постали су стварност, због чега имају и разлог више за останак.