Близанци, пилоти, колеге - Ненад и Александар надају се да ће им и синови летети

Ненад и Александар кажу да као мали нису сањали да ће се бавити овим послом. 

„Имати брата близанца у току школовања, посебно за овај посао је врло специфично. Носи неке добре и лоше стране. На крају, посао је такав и прописи, да стално пролазимо кроз неке тестове и неке испите, и увек је била нека бојазан и нека трема док онај други не заврши оно што је пред нама", рекао је Ненад Раичевић.

„Шта год он да ради, или ја, увек је онај други у мислима са овим другим, да то све прође како треба и да успешно извршимо свој задатак", изјавио је Александар Раичевић.

„Могу да кажем да имамо изузетну част и привилегију да радимо у овој јединици са стварно изузетним професионалцима и људима са огромним летачким искуством, да можемо да летимо, да нам они вештине и знање преносе, нама као најмлађима, овде, како би ми једног дана, неким будућим генерацијама могли да то пренесемо", додао је Ненад Раичевић.

„Бити пилот представља један изузетан и занимљив посао. Потребно је током целог школовања и каријере непрестано учење и професионално усавршавање", каже Александар.

„Младе пилоте готово ниједна компанија нема на располагању, тако да доласком браће Раичевић, сигурно јединица је добила подмладак. Наравно, њих очекује још доста рада и усавршавања, доста проведених сати у ваздуху", рекао је Ненад Недић, командант хеликоптерске јединица МУП-а.

Њихов радни дан је јасно организован.

„После јутарњег брифинга, где шеф пилота дође и подели нам конкретне задатке за тај дан, следи припрема за лет, јер ми у суштини процењујемо све елементе везане за дати задатак, након тога се упућујемо на задатак, извршавамо наше обавезе, и после тога следи кратка анализа где са старијим колегама размењујемо искуства и шта смо радили на конкретном задатку", објаснили су Ненад и Александар.

А, то је веома важан део посла. Јер, сваки задатак носи са собом мање или више опасности. Па није ни чудо што им мама није била одушевљена када су обојица одлучили да буду пилоти.

„Нисмо имали никог у породици ко се бавио овим послом, ми смо ето први, али никад се не зна, можда ће неко после нас, наши синови овим да се баве. Што да не", рекао је Ненад.

Хеликоптерска јединица постоји од 1967. године а скоро је добила најсавременије Ербасове хеликоптере.

Браћа Раичевић тек треба да се усаврше за лет на њима, до тада лете, између осталог, на Газелама, баш као и сада када смо их оставили у обављању редовних задатака.