Од господина до брата, тебра, брате кево

Господине, друже, брате, тебра… Овако су људи једни друге ословљавали у различитим периодима, у зависности од социолошких и историјских прилика.

„Речи господин и госпођа као начин обраћања у Србију долазе крајем 19. века, као одјек револуција и демократизације друштва и укидања аристократских сталежа. У употреби остају до краја Другог светског рата", рекао је Бобан Арсенијевић, професор словенске лингвистике на Универзитету у Грацу.

После Другог светског рата стигао је социјализам који је имао другачију идеологију од капиталистичке, па су тако господин и госпођа, постали друг и другарица.

„Долазимо у једну нову ситуацију, где је нова власт обећавала једнакост свима и једнакост свих, не само пред законом него и економску једнакост, као и једнакост у достојанству", рекао је Никола Мијатов, историчар сарадник Института за савремену историју.

Пад социјализма деведесете и транзиција донеле су другачије околности. Другова више није било, а све чешће се могла чути реч брате.

„Реч брат се одавно користила за обраћање брату, али то њено основно значење најближег крвног сродника, која носи једну нијансу блискости, чинило је згодним за обраћање било коме, коме желимо да пренесемо ту нијансу", напоменуо је професор Бобан Арсенијевић.

„На улицама се појавило једно потпуно ново брате, и представљало је неки вид припадности одређеној банди, клану или групици, која је представљала засебну економску зону", рекао је Никола Мијатов.

У вери су сви браћа, у епској поезији, често је у употреби мили брате, збогом брате. Поједини политичари своје говоре почињу са браћо и сестре, а током Другог светског рата, било је омиљено у четничком покрету.

„Због тога је после Другог светског рата било забрањено обраћање са брате, касније се то изгубило и та реч је поново у обраћању", истакао је професор Бобан Арсенијевић.

Брате, тебра, тебрекс, љуби брат, само су неки од облика који се данас могу чути. Исто тако популарно је и брате тетка и брате кево.

„Сасвим сигурно нека мајка добије оспице када јој се дете обрати са ‘мајко брате, дај ми паре за град’, јер мајка одмах има осећај да дете, ако користи тај вид сленга који личи на уличарски, може дете да одведе на улицу", истакао је Никола Мијатов, историчар сарадник Института за савремену историју.

„Претерана употреба речи брат не показује никакво сиромаштво изражавања, чини ми се да представља неку врсту свесног стилског претеривања", закључио је Бобан Арсенијевић, професор словенске лингвистике на Универзитету у Грацу.

Изразима, ау брате, па брате мили, не изражавамо блискост већ их користимо за скретање пажње на оно што желимо да кажемо. Брат ће остати брат у породици. Господин у формалном обраћању, а у будућим речницима наћи ће се нове речи или неке старе којима ће значење одредити друштвено-историјски контекст пред нама.