Багет – можда на Унесковој листи културног блага

Као што је један од симбола Француске Ајфелова кула, тако је и чувени багет заслужио своје место у презентацији ове државе. Овај француски хлеб, направљен од мешавине пшеничног брашна, воде, квасца и соли, ускоро ће се можда наћи на Унесковој листи културног блага.

Пекари кажу да је традиционални занатски хлеб, чија је куповина у локалној пекари деценијама била ритуал у француском свакодневном животу, потиснут са полица продавница, чак и у Француској, смрзнутим штапићима за хлеб направљеним на џиновским линијама за монтажу.

„Не постоји ниједна тајна прављења добрих традиционалних багета. Потребно је време, добро брашно, без адитива и прави начин печења", рекао је Микаел Риделет, власник ланца пекара.

Конфедерација француских пекара поднела је захтев за додавање багета на ранг-листу нематеријалног блага Уједињених нација. Багет се нашао у конкуренцији два ривала за француску понуду: поцинкованих кровова Париза и винског фестивала "Биу д'Арбоа" у регији Жира.

Француски министар културе упутиће препоруку председнику у марту. Пекари истичу да би Унесков попис заштитио знање које је пролазило кроз генерације и заштитио багет од варалица широм света.

Ознака Унеска – „нематеријално наслеђе" која треба да препозна усмене традиције, извођачке уметности, друштвене праксе, ритуале и методе традиционалног занатства, већ покрива древне методе прављења сомуна у Ирану и Казахстану.

Препознат је занат и за 1.500 или више врста пива произведених у Белгији, као и напуљска уметност припреме теста за пицу.

Уредба француске владе из 1993. године налаже да се „традиционални" багети морају правити од само четири класична састојка и ничег другог. Ферментација теста треба да траје 15 до 20 сати на температури између четири и шест степени Целзијуса.

У Француској се дневно прода око шест милиона багета.

„Први посао који тражимо од детета је да купи багет у пекари. Дужни смо да заштитимо ове навике", истакао је Доминик Анракт, председник федерације пекара.