Срби у Њујорку промовишу руску салату, јавља „Њујорк тајмс"

„Српски ресторан у Седмој улици, на источној страни Доњег Менхетна, налази се на месту где се не може стићи подземном железницом. У овом кутку Њујорка, са својим топлим, меким светлом, и местом за 36 особа, смештена је кафана названа - 'Кафана'", написала је Габријела објаснивши да је то „као да сте псу дали име Пас". 

Власник „Кафане" Владимир Оцокољић за професију има дизајн ентеријера, али је одлучио да отвори ресторан када су његове забаве код куће постале превелике.

Подршка у послу му је супруга Маша Дакић, наша филмска и позоришна глумица.

„Позвали бисмо госте на славу и дешавало се да толико људи дође, да су некада морали да чекају у реду испред зграде, па чак и по олуји. А наш стан у Њујорку је мали", објаснио је мотиве за потребе текста Оцокољић.

„Храна која се у 'Кафани' служи је непретенциозна: месо са роштиља и свеже кобасице и хрскаве сецкане салате од краставца, парадајза и лука. Сва вина су од сорте лоза са далматинске обале и са планина и долина Словеније, Македоније, Босне и Херцеговине и Црне Горе", наводи се у тексту. 

„Многе етикете на винима имају садржај на ћирилици, и увек морам да затражим помоћ, не само у избору већ и изговарању вина које бирам", описала је Габријела.

Још од отварања 2008. године, место је увек било препуно, а људи су на улазак, чекали на тротоару.

„Моја пријатељица Хрватица, која се прошле године преселила у Њујорк из Мичигена, живи само два блока од овог ресторана, а када је открила ‘Кафану', рекла је да се тамо осећа као код куће. Како прича, жива народна музика петком увече, учинила је да се осећа као да седи „на клупи у Дубровнику и пијуцка ракију са породицом", описала је чувена куварица.

Због пандемије, забаве у „Кафани" нису тренутно актуелне, али ресторан се бави доставом хране и пића. 

Постављено је и неколико столова на отвореном, како би се служила руска салата - салата која је омиљено празнично јело највећих, најсвечанијих забава. У Русији, Турској и Шпанији, ова салата има различита имена (француска салата, италијанска салата, мала руска салата...).

Упркос сличностима у смислу састојака, негде се у салату додаје пилетина. Основу чине кромпир, шаргарепа, грашак, тврдо кувано јаје и кисели краставци, са преливом на бази мајонеза.

Ауторка текста додаје да је приликом прве посете „Кафани" пробала ћевапе, пљескавице и гибаницу. И наравно - руску салату. Каже да није могла да престане да једе, колико је све то скупа било сочно, и давало префињен и свеж укус.

Наводи да је „у салати однос поврћа исеченог на мале коцкице равномеран, што чини целу ствар лаганом, чак и деликатном". 

Владимир за припрему руске салате не даје рецепт нити тачне мере. Само каже супрузи „Драга, врло је једноставно. Ставили смо по четвртину од свега. Све се исецка у истој величини. Ту су кувана шунка, кувана шаргарепа, кувани грашак, кувана јаја, кисели краставци, најбоље корнишони", преноси Габријела Владимирова упутства.

Додаје да „оваква руска салата може да послужи као одличан лек за мамурлук, када се намаже по хрскавом хлебу или кифлицама, а добра је и док се одмара на каучу и гледа ТВ".

Владимир уобичајено прави веће количине руске салате, које се служе на забавама за велики број људи. Од те навике не одустаје, а та пракса већ дуго траје, још од дана када је у стану примао велики број гостију.