После 53 године изгубљен новчаник враћен власнику

У октобру 1967. године метеоролог морнарице Сједињених Држава, Пол Гришам отпутовао је на Антарктик где је радио као прогностичар времена при научној станици и аеродрому на острву Рос. После 13 месеци службовања на „Леду“ вратио се својој породици, али без новчаника.

После 53 године, данас већ 91-годишњем Гришаму, поштом је стигао давно изгубљени новчаник који је пронађен иза ормарића током рушења зграде на поларној станици Мекмардо, најјужнијој људској насеобини на планети.

У кожном браон новчанику налазила се Гришамова морнаричка легитимација, возачка дозвола, пореска изјава, рецепт за справљање калуа ликера и још неколико стварчица које само такозвани „ледени пацови“ који су радили на оваквим станицама могу да знају чему служе.

Ту се нашла и признаница за кауцију за пивске флаше, признаница о новцу који је послао жени, а који је зарадио играјући покер са колегама на станици, као и картица са инструкцијама како се понашати у случају атомског, биолошког или хемијског напада.

У новчанику није било новца јер на метеоролошкој станици на Јужном полу није имао где да га потроши.

Смеђи кожни новчаник стигао је поштом у добром стању, али овој пошиљци је претходила вишедеценијска преписка што имејлом, порукама на Фејсбуку и писмима како би се утврдило где се налази власник новчаника.

После 53 године Гришам признаје да се и не сећа да је изгубио новчаник на континенту који назива „Лед“, али је захвалан свима који су уложили толико труда да му га врате.

Присећајући се тог времена које је провео на Антарктику, Гришам наглашава да је то било 13 необичних, незаборавних и понекад досадних месеци, које највише памти по непрекидној прехлади. Просечна дневна температура је била минус четири, али је током његовог боравка у зимским месецима падала и до минус 19.

„Рецимо, ако бих лименку соде оставио напољу на степеницама и ако остане дуже од 14 минута, већ би се заледила и пукла“, сећа се Гришам.

Одрастао у Дагласу у држави Аризона, Пол Гришам се пријавио у морнарицу 1948. године. Почео је као техничар у метеоролошкој станици, а затим је прешао у временску прогнозу, а у чин поручника је унапређен на Антарктику. Посао га је одвео и на дежурне морнаричке метеоролошке базе на Гваму, Хавајима и у Јапану, а два пута је служио и на носачу авиона на Пацифику.

Службу на Антарктику Гришам је добио у оквиру „Операције дубоког замрзавања“, у којој је морнарица давала логистичку подршку цивилној научној заједници на Јужном полу. У то време био је ожењен и имао је двоје мале деце.

Пензионисао се 1977. године, а после женине смрти, 2003. се преселио код садашње супруге у Сан Дијего.