Турски лекар који је са српском војском прешао преко Албаније и назад да би се вратио својој Љубици
Једна од најстаријих кућа у Новој Вароши чува успомену на љубав Нововарошанке Љубице Ристић и турског војног хирурга, Серкиза Берберијана. То је место на којем су се упознали и представља богато етнолошко наслеђе овог краја.
Серкиз Берберијан, Јерменин, православац рођен у Цариграду, по завршетку медицине радио је као лекар у турском гарнизону у Пријепољу.
У кућу богате трговачке породице Ристић, у нововарошком насељу Зебиновац, доктор је први пут стигао на позив домаћина.
„Серкиз је дошао да обиђе болесно дете у овој кући и ту је упознао своју супругу која га је послужила слатким и кафом што је тада био обичај као што је и данас, и одмах између њих се јавља љубав и врло брзо су се узели“, прича Зоран Кнежевић, комшија из Нове Вароши.
Урош Милошевић из Београда, праунук Серкиза Берберијана, каже да Љубица и Серкиз у почетку нису могли да комуницирају јер он није знао српски, па су причали на француском уз помоћ преводиоца.
„Занимљиво је и то осликава то доба, како су они једно другом персирали и у писмима се обраћали са Ви“, додаје Урош.
Све до 1912. Серкиз службује у Пријепољу и Сјеници, а онда се, с повлачењем турске војске, у Косовској Митровици, предаје и постаје лекар српске војске.
„Након што се турска војска повукла, он је приступио српској војсци, где је заједно са нашом војском, прешао преко Солунског фронта, преко Албаније и нажалост, након што се завршио рат 1918. вратио се кући и преминуо од Шпанске грознице“, наводи Урош Милошевић.
Неми сведок прошлости, камена кућа саграђена с почетка друге половине 19. века, иначе, власништво четворо деце и наследника лозе Барберијана расутих по свету, и даље чува сећање на бурна историјска дешавања.
„Мени је најзанимљивија гарнитура, која је по причи Урошеве мајке, била у ординацији доктора Серкиза“, каже комшија Зоран Кнежевић.
И све друго, попут ђугума и сехара – посуде за воду и сандука, ћилима, икона, визит-карте на четири језика, све осим оргиналне дипломе и табакере доктора Серкиза које су у нововарошком Завичајном музеју, још увек су ту, али скривени од погледа јавности и без неопходне, стручне заштите.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар