Азијска путовања никуда – релаксација, духовност и романса или колективно лудило

Нова форма туризма у источној и југоисточној Азији шири се, позната под називом „путовање никуда“, коју су донела ограничења у кретању становништва између држава услед пандемије ковида.

Реч је о путовању у којем превозно средство, уместо одласка на одређену дестинацију, другачију од полазне тачке, просто направи круг и врати се на место одакле је кренуло, односно, о путовању чији главни циљ није одлазак на ново одредиште, већ уживање у услузи која се пружа током вожње.

У другој половини августа највећи јапански авиопревозник АНА укрцао је 334 људи у свој дивовску летелицу „Ербас А-380“ на аеродрому Нарита и повео их на кружни лет изнад највећег домаћег острва Хоншу, којим је опонашан пут за Хаваје.

Наиме, иако авион ни у једном тренутку није напустио јапански ваздушни простор, особље и путници су се претварали да иду у Хонолулу – посада је носила кошуље у хавајском стилу, емитовани су музика и снимци с тих вулканских острва и сервирана храна која се иначе нуди током летова за тај пацифички архипелаг у саставу САД.

Романса у ваздуху

Јапанска компанија, међутим, није пионир путовања никуда. Раније тог истог месеца тајвански авиопревозник „ЕВА eр“ извео је трочасовни лет који је почео и завршио на аеродрому Таојуан, у главном граду Тајпеју. Главне атракције тог лета који је рекламиран као „искуство у алтернативном путовању“ и за који су карте коштале између 180 и 215 америчких долара, били су посматрање обалског пејсажа и врсна јела које је припремио угледни јапански кувар Мотоказу Накамура.

Као магнет за родитеље са малом децом послужио је и екстеријер авиона, који је био осликан у источној Азији врло популарним јапанским цртаним ликом Кити-ћан.

Иста тајванска компанија за католички Божић (који у источној Азији важи за романтични дан када заљубљени излазе заједно) и Нову годину организовао је и три „љубавна лета“ никуда, чија је сврха упознавање између припадника супротног пола.

Карте за те кружне летове могли су да купе само млади у двадесетим и тридесетим годинама. За близу 300 америчких долара, поред трочасовног лета, они су добили још два сата забаве на аеродрому, како би имали више времена да међу путницима пронађу новог партнера.

Путовање никуда као духовно искуство

Велики иноватор у условима епидемије је и тајландска авио команија „Таи eрвејз“, омиљена у Азији а и шире по својој услузи и атрактивним стјуардесама, али тешко оптерећена дуговима.

Kрајем новембра организовала трочасовни лет у којем је њен авион просто прелетео важне будистичке храмове и споменике у земљи, њих чак 99, како би верницима пружио прилику да упуте молитве тим светим местима и рецитију одломке из будистичких сутри. Путници су, уз штампане молитвенике, као сувенир са тог путовања добили и талисмане који треба да их заштите од несреће.

Руководиоци тајландског авиопревозника, којем прети банкрот, да би ублажили финансијске муке проузроковане епидемијом ковида, иначе су раније, у септембру, отворили у седишту своје компаније у Бангоку ресторан-кафе у којем служе стјуардесе, а гости, седећи на седиштима каква се иначе виђају у економској и бизнис класи авиона, могу да конзумирају храну која се служи током лета и уживају у изложеним моделима летелица.

Интересантно је да је „Таи eрвејз" увео и услугу испоруке јела која се у нормалним условима служе на његовим летовима на кућне адресе наручиоца. Компанија чак нуди искуство виртуелног лета у симулаторима у којима се иначе обучавају њени пилоти. Заинтересовани могу да бирају између чак четири различита симулатора – за „Ербас А-380“, „Боинг-777“, 747 и 737.

Крстарење никуда

На путовање никуда, наравно, не мора се ићи искључиво авионом. Зашто не бродом? Да су могућности неограничене схватили су менаџери компанија „Гентинг круз лајнз“ и „Ројал карибиен“, које однедавно организују пловидбе никуда из сингапурске луке.

У склопу инцијативе локалне владе за оживљавање туризма, дивовско пловило „Ројал карибиена“ са 1.148 чланова посаде и забављача пошло је из сингапурске луке 3. децембра на четвородневни пут никуда.

Идеја је била да тај крузер, чији је задатак у редовним условима да превали хиљаде наутичких миља, просто баци сидро недалеко од обале града-државе и, стојећи укотвљен, односно полако кружећи, задовољи укрцане путнике жељне провода и уморне од стега које је наметнула епидемија корона вируса тако што ће их засути разноврсним садржајима: добром храном, базеном, теретаном, клизалиштем, концертима и играма на срећу.

Тај концепт наишао је на одличан одзив јер је брод понео чак 1.688 путника, уз строге хигијенске и епидемиолошке мере – између осталог, сви чланови посаде и гости морали су да се тестирају на вирус максимално 72 сата пре поласка, да непрекидно носе маске и телефоне с апликацијама за праћење кретања.

Тако се почетком овог месеца, близу 3.000 људи укрцало на брод „Ројал карибиена“ у Сингапуру како би уживали у новој, могло би се рећи, надреалној врсти путовања. Ово упркос томе што је, како је добро познато, почетком године у Јапану крузер „Дајмонд принсес“ недељама био у карантину и у жижи медија због масовне заразе новим коронавирусом, као уосталом и брод „Гранд принсес“, који је почетком марта недалеко од америчке западне обале постао пловеће жариште епидемије ковида.

Међутим, када је осамдесетрогодишњи мушкарац, након што је добио дијареју, тестиран у амбуланти на броду у близини Сингапура и резултат се показао позитивним, те путовање никуда нагло прекинуто, колективно сећање на две пловеће „ковид принцезе“ с почетка године је изненада оживело.

Иронично, касније се испоставило да је стари путник ипак био негативан, односно, да је сингапурско путовање никуда прекинуто због нетачног медицинског налаза.

Аргументи за и против путовања никуда

Путовање никуда звучи иронично и ирационално. Не само што се чини лишеним смисла, с обзиром да се у њему не остварује основна сврха путовања – одлазак на одређену дестинацију ради посла или одмора, већ, кажу критичари, често представља и непрофитабилан чин и, стога, неоправдано загађивање животне средине.

У психолошком и моралном смислу, нарочито се одбојним и узнемирујућим чини продаја илузије и лечење фрустрација кроз претварање – илузије да се посећује неко одредиште, попут популарног излетишта или религијског комплекса; инфантилно претварање да се путује у иностранство када се заправо остаје у сопственој земљи.

Ипак, не треба превидети чињеницу да предузећа из области туризма и транспорта имају шта да добију, чак и када је сам лет или пловидба никуда економски неисплатива. Наиме, она организовањем алтернативних путовања остварују присуство у медијима, остају у свести потрошача, упошљавају део својих радника и позиционирају се на тржишту за време после епидемије. Она тиме такође остављају и утисак да су проактивна и иновативна, те да не чекају просто да их спасе држава.

С друге стране, потрошачи, поред задовољења жеље да изађу из куће и поврате бар делић живота какав су имали пре епидемије, могу себи да кажу и да су пробали нешто што пре није постојало, да су били међу неколицином која је искусила нову, необичну форму туризма.

У зависности од тога на шта се од горе поменутог стави акценат, путовање никуда може бити оцењено као једна врста колективног лудила изазваног дубоком психолошком и економском кризом коју је донела пандемија, или као поштовања вредан покушај да се уради шта се може у изузетно тешким условима.

Оно је, вероватно, и једно и друго.