Пиротски ћилим-не лети, али обилази свет осликан на маркама

Није летећи, али већ више од једног века обилази цео свет. Његовој јединственој лепоти сада могу да се диве и филателисти широм планете. На маркама Поште Србије, по избору кустоса Музеја Понишавља, налазе се најпознатије шаре Пиротског ћилима - ђулови, гугутће на диреци, рашићева, бомбе, кувери.

"Интересантно је да су на бордурама свих ових ћилима корњаче, наша најпознатија шара, која се налази и на грбу Пирота и која симболизује дуговечност, а у неким културама и мудрост", рекао је Ненад Јовановић кустос музеја Понишавље.

Због тога су, у Заводу за интелектуалну својину, поред осталих мотива, у век постојања ове институције, уткали и Пиротски ћилим.

"Пиротски ћилим је део фолклорне традиције, део је културне баштине и представља део националног идентитета Републике Србије. Пиротски ћилим један је од заштићених ознака порекла по којој се наш народ и наша држава препознаје у свету", истакла је Биљана Јовичић, начелница у Заводу за интелектуалну својину.

"Ми смо веома поносни на нашу традицију и веома смо поносни на то што смо заједно са Заводом за интелектуалну својину 2003. године заштитили ознаку географског порекла Пиротског ћилима. Надамо се да ће ускоро, уз подрушку државе, Пиротски ћилим бити на листи нематеријалног културног наслеђа Унеска, као светско културно благо", рекао је Владан Васић, градоначелник Пирота.

Пиротски ћилим је одавно део примењене уметности, али стручњаци сматрају да је за његову будућност много значајнија организована производња.

"Пре свега нема ткаља. То је оно на чему треба радити. Да се заиста ћилим сачува од заборава. Ћилим као производ, а не ћилим као сувенир", истакла је Радмила Влатковић, историчарка уметности. 

Од када је Пиротски ћилим први пут приказан на Светској изложби у Паризу 1892. године, његова оригинална лепота и техника израде, квалитет, богатство шара и боја, не престају да фасцинирају људе широм планете. Зато очување традиције ткања мора бити приоритет.