Историја уткана у зидове вила Врњачке Бање

Врњачка Бања је надалеко позната по минералним изворима и парковима. Али Врњчани са поносом кажу да се у њиховом месту стварала историја, писала нека од најлепших књижевних дела. Управо о томе сведоче старе виле у којима су одседале крунисане главе, али и писци, глумци и политичари.

Једна од њих је некадашња вила „Туркуловић“ која се налази на Променади преко пута врњачког парка. Данас је познатија као хотел „Променада“.

„Оно што ту вилу чини чувеном је да су 1941. године у њој Немци оформили свој штаб“, почиње причу о вили „Туркуловић“ Мина Станојевић из Туристичке организације Врњачке Бање.

„Ту су 1944. године осмислили чувену операцију Десант на Дрвар, познату и као Коњички скок“, наставља Мина и додаје да је инспирација за назив операције потекла од мозаика коња који се и дан данас налази у самој вили.

Иначе, објекат је саграђен тридесетих година прошлог века и тада је имао 25 луксузних соба. Имао је и централно грејање и топлу воду што је у то време била реткост. Због свега тога вила „Туркуловић“ је била категорисана као вила првог реда. У њој је била и једна од првих зубних ординација коју је водила докторка Мирослава, супруга валсника Драгутина Туркуловића.

Вила у којој је инспирацију налашао и Максим Горки 

Тридесетак корака низ Променаду води до некадашње виле „Арновљевић“, једне од настаријих у Врњачкој Бањи. Изградња је почела 1903. и завршена је три године касније.

У својој историји носила је још неколико назива. „Била је позната и као вила 'Надежда', 'Сутјеска', свима позната вила 'Сан'. Тај назив је најдуже носила“, подсећа Мина Станојевић.

Данас се зове вила „Емилија“, а занимљиво је да је у њој после Другог светског рата боравио чувени књижевник Антоније Исаковић.

И није само Антоније Исаковић у Бањи пронашао мир и инспирацију. У врњачким вилама су одседали, између осталих, Иво Андрић, Мирослав Крлежа и чувени совјетски књижевник Максим Горки. Радо виђена гошћа у вили „Снежник“ била је Десанка Максимовић, која је одседала у соби 103.

Легенда о Нади и Рељи 

„Десанка Максимовић је управо у Врњачкој Бањи написала неколико својих најлепших песама“, поносно истиче Мина Станојевић из тамошње Туристичке организације. Према њеном мишљењу, највише пажње завређује Молитва за љубав.

„Инспирација за њу је била љубав учитељице Наде и официра Реље који су се пуно волели, али у доба Првог светског рата Реља одлази на ратиште, Нада остаје сама. С обзиром на то да се Реља тамо заљубио у прелепу Гркињу, нажалост никада се више нису видели. И управо многе Врњчанке уплашене и поучене том причом своју љубав везују на мосту љубави у Врњачкој Бањи, а бацају кључић у Врњачку реку“, прича у једном даху Мина легенду познату свим мештанима Врњачке Бање.

Љубав и песма Лоле Рибара

Тужна љубавна прича везана је и за вилу „Трајковић“ која краси врх Чајкиног брда. У њој је са родитељима и сестрама живела Слобода Трајковић, вереница Ива Лоле Рибара. Слобода, ћерка врњачког апотекара, студирала је хемију у Београду где је и упознала Ива. Проблеми за млади пар почињу са почетком Другог светског рата у Југославији.

„Тада се Слобода скривала у вили у Врњачкој Бањи, а Иво је отишао у рат. Како су Немци пронашли Слободу, тражили су од ње да пошаље писмо и намами свог вољеног у замку Гестапоа. Међутим, она је то одбила и самим тим је одведена у логор у којем је касније и угушена са својом породицом. Тако да је то једна тужна љубавна прича, додатно и због тога што јој је Иво написао једну од најлепших љубавних песама коју она, нажалост, никада није прочитала“, прича Мина причу која ће бити исписана и на инфо-табли коју ће Туристичка организација ускоро поставити.

Такве табле наћи ће се испред тридесетак старих вила како би ове и сличне приче сазнали сви који посете Врњачку Бању. На њима ће, на неки начин, бити исписани и делови сведочанства о томе да се Бања већ век и по организовано бави туризмом.