Новогодишњи дух, излог по излог, и пролазна сликарска дела

Осмех на лицу и лакоћа покрета откривају посебну радост стварања. Сваки мотив зрачи празничном топлином и привлачи да се застане, погледа, ужива. 

Излог по излог лесковачка уметница Јелена Петровић претвара у новогодишњу чаролију. 

„Ово ми баш прија, као мала промена. Трудим се, заиста се трудим, не волим да се понављам, чак ни у сликарству, врло брзо се заситим једне теме", рекла је Јелена.

Кренуло је са чаробном шумом. Акрилном бојом и кичицом исписала је читаву зимску бајку, сместила мноштво шумских становника и дала нестварни тон амбијенту кафеа.

Сликајући на стаклу као на платну досањала је дечје снове, на задовољство посетилаца.

„Сликају се поред излога и унели смо мало можда те празничне атмосфере која ове године није баш на високом нивоу", испричала је власница „Мока кафеа" Наташа Пешић.

„То је моја чаробна шума која је настала још у мом раном детињству. Сад је добила прилику да угледа светлост дана, да људи виде, да уживају и они у њој, то је оно што сам носила вероватно је детињство, ова детиња радост излази из мене па се то тако види", објаснила је Јелена.

Тренутак инспирације и дете у уметничкој души толико понесу каже Јелена да дан прође као трен.

Са мраком стваралаштво не престаје, враћа се занимању за које се школовала, дизајнирању, тканини и осликавању одевних предмета на којима је углавном смештен родни град.

„Зашто бих иначе друго радила, ако не оно што је у мени и око мене, носим свој пејзаж свугде", закључила је сликарка.

Свесна је Јелена да ова дела у које је унела мноштво снова и енергије, немају трајну вредност.

Али ако бар и на трен пружи суграђанима радост у ове немиле дане, донесе оптимизам и пробуди празнични дух, сав рад добија смисао.