Трагови вируса – италијански фотографи показују оно што се голим оком не види

Пјетро Барони и Марко Касино, италијански фотографи, направили су пројекат "Pandemic Stains Milano" користећи инструменте које користи полиција у току истрага када је потребно осветлити предмете на месту злочина.

Уместо да говоре о пандемији преко уобичајених фотографија њихов циљ је да користе јединствене инструменте форензичара попут мулти спектричног светла не би ли нам приказали свет из перспективе коју иначе немамо.

Тако су настале фотографије с биолошким траговима на јавним местима, у домовима људи, у канцеларијама у Милану током карантина због пандемије ковидом 19.

Фотографи овим путем желе да стимулишу размишљања и колективне дискусије: предмети и породичне ситуације које постају визуелне метафоре везане за лична искуства током карантина.

Оно што очи виде под другим светлом

Ове фотографије нам показују шта нас свакодневно окружује, а што наше очи не могу да виде.

„Оно што смо ми видели путем те светлости јесу реални трагови на предметима, биолошки трагови од отисака прстију до пљувачке. Прво што вам падне на памет када видите ове фотографије јесте идеја о чистоћи и свакако се мења перспектива о просторијама и предметима које смо фотографисали“, рекли су фотографи.

Марко Касино каже и да људи различито реагују када виде фотографије места која су им позната, породични амбијент, места која сматрају сигурнима, а онда их виде у потпуно другом „светлу“.

„Људи остану без текста, неки се гаде, други су заинтересовани, неки се питају како је могуће да је све око њих толико контаминирано. Одлучили смо и да питамо за мишљење инфектологе, социологе и форензичаре“, каже Касино.

Барони наводи да је пројекат рођен у току првог карантина у пролеће 2020. године и везан је за ситуацију у којој се налази цео свет али то не значи, како каже да на тај начин не могу да открију места и предмете које су дотакли људи са високим степеном заразе коронавирусом.

„На овим фотографијама се виде трагови зноја, пљувачке, измета, урина. Хтели смо на неки начин да продрмамо људе и њихов осећај сигурности који имају када су у властитом дому или на радном месту, убеђени да се налазе у чистом амбијенту“, истиче Барони.

Зелена боја која се види на фотографијама приказује најмање трагове, незнатне, док црвена боја показује оне које су присутне у великим количинама. Идеја о пројекту је рођена док је Марко Касино радио на другом пројекту везаном за Милано пре затварања.

„Пењање на Монт Еверест“

„Морали смо да фотографишемо ослањајући се на три ногара и а обојеним филтерима, с јако дугим експозицијама у скоро потпуном мраку. Кофер са свом опремом је био тежак 20 килограма и све то на самом врхунцу епидемије, у потпуно пустом граду и у многим деловима града под војном опсадом.

Сваки пут нам се чинило да се пењемо на Монт Еверест. На почетку нам је било потребно и по пола сата да фотографишемо само једну фотографију док смо се на крају извештили и дошли до пет минута“, кажу аутори за медије.

Наводе и да је било веома тешко ући у домове људи или у канцеларије, јер није лако показати свој дом странцима који, како су рекли, као истеривачи духова долазе и траже трагове у вашем стану или канцеларији.

„Многе фирме су нам рекле категорично 'Не' јер су се плашиле последица“, истичу аутори.

Пројекат и за школе

Ова двојица фотографа су покренули кампању прикупљања новца на интернету (crowdfunding) не би ли одштампали књигу са тим фотографијама од којих ће серијал "Ultra Flowers" бити штампан са посебним УВ мастилом који под wood светлом показују иначе скривене и флуоресцентне боје.

Они желе да овај пројекат уђе и у школе где би ђацима преко видео-конференција биле приказане фотографије које би их стимулисале да причају о великим и малим изазовима пред које нас је ставила пандемија.

У предговору књиге докторка Силвија Гараваља, специјалиста за инфективне болести је написала: „Колекција ових фотографија које су реализоване са ултраљубичастим светлом дозвољава нам да голим оком видимо трагове биолошке течности које су иначе невидљиви и површине које су потенцијално контаминиране вирусом, бактеријама и буђи које могу да буду патогене за људе у амбијентима свакодневног живота.

Сигурна сам да када будете видели предмете које свакодневно користимо попут телефона, кључева, врата, радног стола преко ултраљубичастог филтера, реалност ће вам се приказати мало другачијом од онога што привидно јесте. На тај начин ћете посветити више пажње томе где спуштате руке, али изнад свега шта не би требало да пипате када немате средства за дезинфекцију“.