Дијаманти из лабораторије - природни или вештачки увек пожељни

Драго камење настаје после уситњавања и загревања угљеника далеко испод површине Земље, а процес траје милијардама година. Међународни тим истраживача предвођен Аустралијским националним универзитетом и Универзитетом у Мелбурну истакао је да су у лабораторији створили две врсте дијаманата, на собној температури, коришћењем високог притиска еквивалентног притиску који би напаравило 640 афричких слонова који балансирају на врху прстију у балетским ципелама. 

Истраживачи напомињу да су успели да створе две врсте структурно различитих дијаманата - један сличан онима који се обично носе као накит и други тип назван Лонсдалит, који се природно налази на месту удара метеорита и тврђи је од већине дијаманата.

Синтетички дијаманти сами по себи нису нови, настали су у лабораторијама четрдесетих година прошлог века у покушају да се пронађу јефтинији, етички и еколошки прихватљивији каменчић

Али истраживачи су били одушевљени стварањем таквих дијаманата на собној температури, посебно  дијаманта Лонсдалита, који има потенцијал да се користи за сечење "ултра-чврстих" материјала на рударским налазиштима.

„Стварање овог ретког, али изузетно корисног дијаманта дугорочни је циљ нашег рада. Први пут у нашој лабораторији било је узбудљиво постићи могућност израде две врсте дијаманата на собној температури", истакла је Хуанг Ксингсхуо научник Аустралијског националног универзитета који ради на пројекту.

Дијаманти који се "гаје" у лабораторији обично настају тако што се угљеник интензивно подвргава топлоти. Колико времена треба за израду дијаманата?

Само неколико минута, захваљујући револуционарном истраживању које су водили истраживачи са универзитета у Аустралији.

Дијаманти из „семена" настали у лабораторији

Да би формирали дијаманте, истраживачи су извршили огроман притисак како би створили „силу увијања или клизања", рекла је Џоди Брадби, професор физике на универзитету у Аустралији.

Постоји више начина за прављење дијаманата у лабораторији. Увек процес почиње са „семеном" или парченцетом дијаманта. У машину се стављају „семе" и угљеник који се излажу температури од од 1.500 степени Целзијуса и великом притиску. То је уствари опонашање свих процеса који се догађају у земљиној утроби током милијарди година.

Компаније које се баве ископавањем дијаманта су "Рио Тинто", "Алроса" и "Бирс". Да би се ископао један карат дијаманта, потребно је ископати око 250 тона земље. За сва ископавања користе се машине које раде на дизел гориво, што је за животну средину лоше. При том процесу експлоатације загађују се и вода и земљиште.

Америчка компанија "Diamond Foundary" за добијање дијаманата користи соларну енергију, а читав процес настанка дијаманата у лабораторији користи обновљиве изворе енергије.

Колико вреде дијаманти настали у лабораторији

По проценама стручњака само један одсто дијаманата настаје у лабораторијама. Тако настали дијаманти губе на вредности, па им је цена на тржишту нижа.

Истраживач Дугал Меклок, професор физике на Универзитету у Мелбурну, и његов тим користили су напредне технике електронске микроскопије за узимање "кришки" из експерименталних узорака како би боље разумели како су настали дијаманти.

У истраживање су били укључени и истраживачи са Универзитета у Сиднеју и Национална лаборатојија Тенесија у САД.