После мангулице и моравка постаје све траженија аутохтона раса свиња

Душица Влајковић је пре две године одлучила да се из Крагујевца пресели на очево домаћинство у селу Бумбарево брдо и узгаја свиње моравке. Тренутно Душица има око 20 свиња и дупло прасади, а планира и проширење своје сточарске производње.

За ову расу влада велико интересовање јер у себи садрже добру усклађеност меса и масти, а има и разлике између њих и белих свиња које се више узгајају у српским селим.

„Месо је много квалитетније, а оне саме су лакше за одржавање. Имам обавезу ујутру и увече да их нахраним са тим што произведем, кукуруз, пшеницу, овас и јечам. За месо кажу да је много боље зато што су оне пуштене и бораве у природи, на сунцу су јер ипак су беле свиње затворене, немају контакт ни са светлошћу ни са природом“, сматра Душица Влајковић.

„Ради се о једној сорти врло отпорној на болести која је врло питома и која се лако држи и чува. Мало хране троши и користи сваку врсту хране, тако да је изузетно рентабилна за узгој. Услове тражи изузетно скромне, нису потребни сложени услови и њој је довољно да се огради простор, да ту борави и да јој се даје мања количина хране“, објашњава предности ове расе свиња, Милош Самарџић, иницијатор и оснивач удружења „Моравка“ у Општини Кнић.

У општини попдржавају ову иницијативиу, посебно подстичу изградњу мини кланица које су законом дозвољене у склопу пољопривредних газдинстава.

„Неопходно је да се покрене та прерађивачка производња, а нарочито сада када су законом дозвољене те мини кланице, те мале прерађивачке линије у склопу пољопривредних газдинстава“, напомиње Илија Радовановић, члан општинског већа за пољопривреду у Книћу.

За сада је у плану формирање удружења које има за циљ да привуче још домаћинстава да почну да узгајају ову сорту свиња како би у будућности удружење прерасло у задругу.