Историја и „ствари из душе“ – брековачке „Завичајне руковети"

Столетна липа у школском дворишту, група ентузијаста и љубав мештана према стиховима пре пола века, изнедрили су „Прво зрно сунцокрета". 

„Почело је баш овде под липом, на клупама, а главни зачетници свега овог су Ђоковићи Милан и Милојко, новинари и публицисти", каже Даница Костић.

Убрзо се за стихове из Брекова свуда чуло, у њихов Клуб су радо стизали и песници с других страна, па се родила прича о селу, које има више песника него становника.

Међу садашњих стотинак чланова, су и они који одавно нису овде.

„Сви Бреково носимо у срцу, где год да смо Бреково је с нама и ми с њим. Завичај не може нико да избрише из душе човека. Зато су у стиховима, без обзира на генерацију, завичајне теме честе", рекао је Петар Вучићевић, дугогодишњи председник Књижевног клуба.

„Јесен као свака на другу личи. Прогноза: може бити лепих дана, у њиви сељак у небо гледа, киши се нада, Богу се клања", додаје Даница.

„Упутила се зима у мој родни крај и донела свима нама бели рај, на кући димњак се пуши да нам загреје црвене уђи", рекла је Милена Томић.

„Она зрачи осмехом мора, на њеном лицу има по нека бора,ова песма јесте кратка и лака, ал' то вам је другови моја бака", прича Марија Јовановић.

Није само завичај тема размишљања и записа.

„Мене јако интересује историја нашег народа и сматрам да колико год људи имало који се баве нашом историјом, никад није довољно за то", каже Никола Крејовић.

„Једноставно волим да пишем о неким стварима које се тичу живота, желим да помогнем свету да нешто сазна", додаје Ђорђе Савић.

Сваке пете године своје стихове укориче у књигу. До сада су скупили првих 10 Руковети завичаја.