Нема те машине која ће боље да опере вуну од вредних руку и воде из Тамиша

За прање вуне бирају се најтоплији августовски дани, када је и температура у Тамишу и околним каналима највиша, јер треба дуго држати руке у води. Поступак прања има више фаза.

„Вуна је доста прљава, кући је запаривамо у прашак и врелу воду, онда треба пуно воде за испирање, а овде је све понуђено, тако да нам је много лакше да овде испирамо и треба већа количина воде. Тамишка вода је кишница, изворска вода, много је мекша и много лакше се овде ради него у кући“, објашњава председница удружења, Марија Вечански.

Прање вуне на овај начин домаћице из Боке су отргле од заборава пре пет година. Вуну скупљају од мало преосталих оваца у селу, прерађују је ручно, и на крају искористе за штрикање или пуњење јоргана.

„Није тешко, мени је ово задовољство. У чамцу такође није тешко, ја ово замишљам као да сам на мору. У својој 67 години сам почела то са њима да радим“, каже Слободанка Крнић.

„Први пута перем вуну. Много ми је лепо ово дружење, природа. Све ми се допада са њима. Има по који чичак да се извади, као вуна нормално, али треба да се очисти да би то била права вуна“, додаје Франција Ерски.

Десетак чланица удружења обрадило је око 500 килограма вуне. Планирале су више, али су због короне одложене манифестације, где иначе приказују своје ручне радове. Од ове године разврставају вуна и по раси оваца, па ће плести предиво од романовске, винтемберг или оваца расе ил де франс.