Село Влакча ћете препознати по мирису ружа

По мирису ружа, знамо да смо ту – у „Цветној башти Шумадије“. Тако зову Влакчу, село подно Рудника, накићено бојама. Мештани који раде у иностранству, на родну земљу, у своје вртове донели су најлепше.

Радмила Радосављевић из Влакче признаје да су избор зеленила и цвећа за уређење дворишта радили по узору на Швајцарце.

Њен супруг Радиша додаје да све то захтева много труда и рада, али да природа то несебично враћа.

Добре идеје су прихваћене као што се примио и сваки посађен цвет. Такмичење за најлепше двориште, подстакло их је да брину о сваком детаљу.

Симка Вучковић каже да од малена воли цвеће и да ужива у њему. Њена суграђанка, Драга Павловић воли да јој буде лепо двориште да у њему са уживањем седи и пије кафу и угости суседе. Чува неке из старина како би их сачувала од заборава.

„У слободно време размишљам шта бих могла да направим, неки детаљ необичан који није виђен до сада, да би моје двориште изгледало лепше и да би се ја осећала лепше“, каже Славојка Јешић.

И као што брину о имањима и окућницама – мештани брину и о селу. Чисте га и уређују, подижу квалитет живота, за своје породице и наследнике.

„Не доживљавам ово као такмичење. Ово је за мене нешто више од тога. Да људи схвате значај амбијента у којем живе, а не само оно – класична пољопривреда“, наглашава Драгољуб Швабић, иницијатор акције „Дани отворених дворишта“.

Како би се све стигло, у селу се мора и поранити и окаснити радећи. Природа им је дала пространство, шуму, изворе... Остало стварају сами.