Када сте на Исланду, нисте ни у Европи, ни у Америци

Новинарка Танјуга, током учешћа у Међународној летњој школи младих у Рејкјавику, коју организује Међународни покрет младих, имала је прилику да посети земљу нетакнуте природе, викинга и ауроре бореалис.

Једна од првих станица био је Национални парк Тингвелир, где се, изнад површине мора, боље него било где другде у свету, види како се раздвајају америчка и евроазијска тектонска плоча, што привлачи геологе из целог света.

„Када стојите овде, нисте ни у Европи ни у Америци. Сада сте на Исланду“, напомиње водич полазницима школе.

У Тингвелиру, који је због историјске, културне и геолошке вредности уписан на Унескову листу Светске баштине у Европи, 930. године основан је и најстарији парламент на свету, такозвани Алтинг.

Исланд се налази на острву насталом вулканском активношћу и земљотреси су уобичајена појава због чега су све зграде ниске, укључујући оне у Рејкјавику, најсевернијој престоници Европе.

Реч је о граду чију архитектуру одликују живописне боје, који нема ни „Мекдоналдс“ ни „Старбакс“ и у коме графити и мурали улепшавају фасаде и улице на скоро сваком кораку.

У њему се налази и једна од најимпозатнијих грађевина на Исланду, црква Халгримскиркја, висока више од 70 метара.

У широј градској зони Рејкјавика живи око 200.000 становника, што је више од 60 одсто популације целог оствра. Изузетно је чист и иако се простире на површини већој од 200 квадратних километара, са погледом на планине и Атлански океан, одаје утисак малог, ушушканог места.

На мање од сат времена вожње аутобусом од престонице налази се Плава лагуна, право место да се искуси купање у топлим минералним базенима, чије дно покрива вулканска лава. Температура воде је између 37 и 39 степени Целзијуса, тако да хладно време не утиче на ужитак у води млечно-плаве боје, која има лековита својства.

Уз то, при уласку, посетиоци добијају маске за негу лица и пиће по жељи, укључујући шампањац. Једино што морају да се навикну на снажан мирис сумпора који се интензивно осећа и на пољу гејзира.

Најпознатији гејзир, по којем је ова природна појава добила име, зове се Велики гејзир. Некада је био веома активан, али се сада „улењио“, па знатно ређе избацује млазеве вреле воде и паре. Његов „млађи брат“ Сторкур је потпуно другачији – он воли да посетиоце на сваких пет до десет минута задиви ерупцијама воде и паре у висини и до 20 метара.

Треба бити опрезан приликом обилска гејзира - упозоравају мештани, јер су им потребне „само две секунда да спрже туристу“.

Један од разлога због којих је Исланд омиљена локација за снимање холивудских филмова и високобуџетних серија су бројни водопади, попут Скогафоса и Саљаландсфоса.

Саљаландсфос је посебно привлачан туристима због могућности да прошетају испод њега и сагледају природу из другачије перспективе. Водопаде је немогуће обићи, а да се „мало не истуширате“ због прејаких млазева воде која прска по ободима. Нико се на то неће ни пожалити пошто га задиви бајковити призор на водопад Гулфос, којег зову и Златни водопад.

Велика је вероватноћа да ће овај водопад, који пада под углом од 90 степени, пробудити дете у сваком посетицу, колико год година имао. Главни разлог за то је дуга, која се често надвије над њим и околним стазама, што турстима пружа могућност да трчкарају испод ње.

А за љубитеље серије Игра престола посебно је значајна плажа Рејнисфјара, једна од најпознатијих на свету по свом црном песку. Њене необичне формације стена забележене су у седмој сезони ове култне серије.

Према легенди, три стене у океану су тролови, који су покушали да извуку бродове на обалу. Тролови су смели да се крећу само ноћу, али због густе магле нису приметили да свиће и претворили су се у камење.

Ова плажа спада и у најсмртоносније на свету. Таласи лако намаме туристе да им се приближе, а онда одједном нарасту и оснаже, и повуку их са собом у океан или баце на стене. Локални становништво зато упорно понавља: „Не окрећите леђа води.“

А због чега се на Исланду људи осећају као на другој планети можда најбоље говори чињеница да се на само пола сата вожње од ове плаже крије глечер Солхеимајокул. Први знак да сте му близу је осетан пад температуре, а други су санте леда, које више наликују спејс шатловима пошто је у њихов изглед „умешала прсте“ и црна боја вулканске земље.

Причу о Исланду немогуће је завршити без помињања вулкана.

Иако изазива језу када слушате о томе да је 30 вулканских система и даље активно, док је пет до шест спремно да сваког тренутка еруптира, чини се да су мештани научили да живе у „хармонији“ с њима, а уз то имају добро развијен систем за упозорење.

Најпознатији вулкан који је недавно „прорадио“ је Ејафјадлајекидл, који већина памти по ерупцијама 2010. године. Тада је Европу прекрио облак пепела, што је довело до највећег поремећаја ваздушног саобраћаја у историји континента, проузрокованог природном катастрофом. Вулкан се тада активирао после више стотина година „успаваности“, па се не очекује да ће бити активан у наредних 200 година, ако се буде „придржавао својих навика“.

Исланд је место геолошких чуда и поприште вечне борбе између леда и ватре, а посебно је занимљиво то што на овом острву, иако је прекривено зеленилом, нема шума.

„Ако се изгубите на Исланду, само устаните“, шала је коју из тог разлога мештани обожавају да причају туристима.