Терориста, тинејџер или шеф – начин преговарања са њима је исти

„Што некога више притискате, то се он више затвара“, упозоравају Емили и Лоренс Алисон, брачни пар психолога.

„Што покажете већу жељу да сазнате неку информацију, то ће вам бити теже да је измамите од саговорника. Али, дајте му слободу да одлучи шта ће вам рећи, дајте му мало аутономије и тако ћете изградити пут ка бољој комуникацији“, додаје Лоренс.

Ово на први поглед звучи као савет намењен родитељима тинејџера, али брачни пар Алисон у ствари помаже полицији у борби против тероризма и бољој комуникацији са осумњиченима за тешка кривична дела. Када атмосфера постане наглашено непријатељска и усијана, као што често бива, полиција позива Алисонове да им помогну.

Испитивати терористу је исто као испитивати тинејџера

Брачни пар Алисон је у браку 21 годину и имају 16-годишњег сина. Поређење њихове професије са умећем родитељства њима је већ дуго очигледна, а то су приметили и полицијски службеници који су прошли њихову обуку.

Сви полазници курсева брачног пара Алисон су редовно понављали да поред непроцењивих вештина које су стекли у професионалној области, да им је ово помогло да се боље снађу у породичним и пословним односима.

„Били смо зачуђени“, наводи Лоренс Алисон, иначе руководилац Центра за критичку и инцидентну психологију на Универзитету у Ливерпулу, „Толико смо се трудили да их научимо најбољим методама да извуку информацију од опасног затвореника, а на крају би нам учесници рекли – 'Ово је тако користан савет за мене као родитеља тинејџера'“.

Брачни пар Алисон на својим предавањима користи професионалне глумце како би полицајце и службенике антитерористичких јединица ставили у најтеже ситуације. Сви ликови које глумци представљају су засновани на реалним личностима. Полазници курса су официри за борбу против тероризма, старији детективи и војно особље.

Једном приликом, сећа се Емили – која ради и са починиоцима злостављања у породици – један високи војни функционер се захвалио што му је помогла не само да буде бољи испитивач терориста, него и бољи човек, бољи отац и бољи муж.

Емпатија и равноправност

Успостављање односа – изграђеног на емпатији и у коме је однос снага равноправан – је кључ да наведете не само терористу да разговара са вама, већ и било каога другог.

У холивудским филмовима, сцене испитивања увек врве од претњи, присиле или спремности да се затворенику пружи неки уступак да би признао. У реалности, тврди брачни пар Алисон, тортуру и присилу су увели „шарлатани и новајлије“ и да су те методе „потпуно неефикасне“.

„Ако неко има информацију коју ви желите да сазнате“, напомиње Лоренс, „на њему је да одлучи да ли ће вам је дати или не. Он има моћ“. То значи да ће истражитељ који је љубазан, чак и покоран, који се повуче и препушта узде испитиваном, много пре сазнати потребну информацију. „То што је појединим истражитељима тешко да се овога придржавају је само проблем ега“, напомиње Емили, „Али ако размишљате стратешки и ако сте тактични зашто би то угрозило ваш его?“.

Терориста или тинејџер, правила су иста

И опет се неминовно намеће поређење комуникације са терористом и комуникације са дететом тинејџером. У оба случаја ради се о особи која не жели нешто да открије, која је свесна да је увучена у расправу коју не жели да води, која сматра да је приморана да поштује туђа правила, а не своја.

Када седну за сто испитивач/родитељ може да заигра на карту „моћи“. Али упадају у замку, упозорава Емили. Тинејџери су захтевни, свадљиви, саркастични, што код родитеља онда изазива реакцију – „Ниси ти овде шеф. Ја сам шеф!“. Али баш ту родитељ мора да се запита да ли је добро да дете сруши са престола моћи? „Оно што ми предлажемо – полицији у борби против тероризма – јесте да буду паметнији. Немојте да вас води ваш его, водите се оним што ће да да бољи резултат!“, наглашава Емили.

Слушајте

Скраћеница коју најчешће користе је HEAR (у преводу, слушајте) – Искреност (Honesty) увек говоре истину. Емпатија, замислите себе како сте се осећали када сте били тинејџер или како би се могао осећати осумњичени терориста преко пута вас. Аутономија, поштујте право друге особе без обзира какав разговор водите. Рефлексија, ставите до знања да сте разумели суштину онога што чујете, што ће охрабрити саговорника да разјасни свој положај и каже вам више информација.

„Не очекујте да ће бити лако, али очекујте да ће вам успети“, наглашава Емили.

Какав тип преговарача је пред вама

Било да се бавите терористом, пљачкашем банке, шефом или тинејџером, најпре морате да препознате каква врста преговарача је пред вама. Алисонови су дефинисали четири типа која су упоредили са четири животиње – ти-рекс, лав, мајмун и миш.

Ти-рекс је искрен, отворен и правдољубив, али може да постане заједљив и непријатељски расположен. Лав је наметљив и понаша се самоуверено, али може бити захтеван, догматичан и крут. Мајмун је друштвен, топао и пријатељски расположен, али може бити превише фамилијаран или подао. Миш је скроман и понизан, али ће учинити све да избегне сукоб и биће извештачен и подао.

„Рецепт за успешног испитивача или особу која тражи здраве везе, јесте да добро познајете себе и да будете у стању да предвидите шта ћете рећи, али и да препознате тип личности друге особе тако да знате како ће она или он имати тенденцију да реагује“, додаје Лоренс. „И коначно, правило је да морате бити флексибилни, да бисте били осетљиви на другу особу како бисте се могли прилагодити њиховом стилу“.

Увидите своје недостатке

Једно корисно откриће до кога су дошли током рада је да је главни приоритет да разумете лоше стране сопственог стила и радите на томе да га промените, јер последице које можете изазвати, чак, и благом погрешком су катастрофалне за успостављање контакта и прикупљање информација.

„Када успемо да схватимо нечија основна уверења и вредности, увиђамо да су нам сличнији него што смо могли да претпоставимо. А и када нису, не морамо да се сложимо са њима, али морамо да тежимо да их разумемо“, тврде Алисонови.

Међутим, управо та реченица отвара питање како изгледа наша стварност оличена у друштвеним мрежама које одликује недостатак слуха за друге и пребрзо доношење судова о другима.

„То ја зовем екстремна комуникација и она крши сва правила. Ту нема искрености, нема емпатије, нема аутономије, нема размишљања. Све сам кретен и бахато разметање силом. То је апсолутна антитеза комуникацији“, сматра Емили.

Ипак, верује да има простора за оптимизам, нарочито после искуства које смо доживели са коронавирусом када смо увидели праву вредност међуљудских односа.