Шабачка лама Лола стала на ноге захваљујући посвећеним ветеринарима

Лола је прва беба лама у Шапцу чији су се родитељи овде срели захваљујући донацијама зоовртова из Београда и Палића. Лола по рођењу није била витална, кажу посвећени ветеринари, који су јој са радницима на економији Средње пољопривредне школе помогли да стане на ноге, ојачавали је и дохрањивали крављим млеком.

„Одмах смо јој дали име. Некако смо хтели да јој дамо идентитет. Чини ми се да је сва та наша љубав, пажња, љубав њених родитеља, што је најважније, утицала на то да она стане на ноге, јер на задње ноге није могла да стане на почетку у прва два до три дана. Тако да, кад је Лола у питању, најспецифичнија је та њена воља за животом и то се види и у њеним окицама“, наводи Тамара Томић, ветеринар и професорка у Средњој пољопривредној школи у Шапцу.

Осим Лоле, пажњу посетилаца зооврта са великим парком, који се протеже на пола хектара, привлаче и срне, нојеви, коњи, ракуни, јазавци, кунићи и разне птице. У време распуста, а посебно сада у ванредној ситуацији, пред радницима су посебни изазови.

„У току школске године ученици на практичној настави, у складу са смером у који иду, хране са својим професорима животиње, помажу, наравно. Међутим, сада, пошто је ситуација таква каква је, запослени су на мало већем задатку, али успевамо да се снађемо“, каже помоћни наставник у ветерини, Мирослав Божић.

Ова оаза зеленила леп је кутак за шетњу и одмор, кажу посетиоци. Животињска дружина сваке сезоне богатија је за нове јединке, а у оквиру уређеног простора је и хала за јахање.

„Долазе нам деца, долазе одрасли и пошто је на отвореном простору, чак и у овом периоду када је пуно изазова, некако ми се чини да људи држе дистанцу, али користе овај отворени простор да редукују стрес у природи“, напомиње професорка Томић.

„Поред кућица за животиње, лепо је то што у зооврту имамо и летњиковце наткривене, тако да у случају непогода и лоших временских услова, посетиоци могу да се склоне“, додаје Мирослав Божић.

Мини зооврт средње Пољопривредне школе посебно је вредан за ученике ветеринарског смера и зоотехничаре јер могу на часовима да прате животиње и дају терапију, ако затреба. Заједничко име за све активности је љубав која се овде осећа као и истински додир са природом.