Могу ли имена да открију шта је истина, а шта мит у Библији

Имена која родитељи дају деци говоре о друштвеним трендовима, веровањима и културним идентитетима, а једна израелска научница, Митка Голуб, проучава имена из периода Првог храма како би утврдила шта је у Библији истина, а шта мит.

Период Првог храма почиње у 10. веку пре Христа, са Давидом и Соломоном, и траје све до вавилонског освајања Јерусалима 586. године пре Христа.

Голуб, која је археолог Хебрејског универзитета у Јерусалиму, упоређује та библијска имена са онима пронађеним у ископавањима широм Леванта.

Ако се имена из Библије по стилу и популарности поклапају са онима која знамо да су се тада користила, можемо бити сигурни да су причу писали људи који су живели у то време, или су бар имали приступ директним изворима или сведоцима догађаја, сматра Митка Голуб.

"Нема много библијских имена која се проналазе у изворима изван Библије. Истовремено, имамо велику колекцију имена са археолошких артефакта која нам могу много рећи о историчности Библије", рекла је Голуб за Хаарец.

Главно откриће студије 

Главно откриће до којег је дошла је да, док су јудејска имена у складу са онима која су се тада користила у Јерусалиму и околини, то није случај и са израелским именима.

Испоставило се да је више од 70 одсто имена из тог периода јахвистичко, попут Исаије и Језекије, што значи да у оригиналу имају суфикс -иах, или -јах. То се поклапа и са археолошким истраживањима.

С друге стране, иако је у Краљевству Израелу у Библији 90 одсто имена јахвистичко, само 50 одсто имена има те суфиксе, док 35 одсто има референце на друга божанства, Ел или Баал.

Ако се посматрају само јахвистичка имена у Јудеји и Израелу, опет има разлике између Библије и археологије. И док се према Старом завету она пишу исто, археологија је утврдила да су другачије писали тај суфикс. Из тога произлази да ја аутор тог дела Библије мењао израелска имена како би била јахвистичка, или није имао довољно података о суседном краљевству.

Шта то говори о периоду када је писана Библија 

"Очигледно је да особа која је писала или сакупљала материјал није знала како гласе израелска имена, јер да јесте, више би користила друге елементе", наводи Митка Голуб и напомиње да је могуће да је Библија писана у периоду када је израелско краљевство већ било уништено, у осмом веку пре Христа.

Шеф Института за археологију Јосеф Гарфинкел сматра да је квантитативна анализа библијских имена и њихово поређење са археолошким истраживањима - софистицирана нова научна алатка.

"Очигледно су аутори Библије имали много више личног знања о историји Јудеје, тако да је могуће да када је Библија писана, Израел више није постојао. То не значи да немамо доста информација о томе шта се дешавало у обе области у 10. или 9. веку пре христа", рекао је Гарфинкел.