Рођендан Пипи Дуге Чарапе – од контроверзе до узора

Пипилоти Виктуали Рулгардини Крусмјанти Ефраимсдотер Лунгструмп – зна да потраје док Пипи изговори пуно име. Тако је на сваком од 70 језика на које су преведене њене авантуре. У Немачкој је од 1949. године продато око 8,6 милиона књига о Пипи Дугој Чарапи, а широм света око 70 милиона.

Било је то у Шведској 1941. године, када је Астрид Линдгрен седела на кревету своје болесне ћеркице Карин. Она је предложила својој мајци да јој прича о „Пипи Дугој Чарапи“ – име је девојчици спонтано пало на памет.

Тако је Астрид Линдгрен почела да прича. Измислила је девојчицу са црвеним плетеницама, чија је мајка анђео, а отац краљ Јужног мора и која – осим мајмуна господина Нилсона и коња чије се име у оригиналним делима не помиње – живи сама у вили Вилекули.

Три године касније је Астрид Линдгрен записала приче и послала их једном шведском издавачу, наводно уз реченицу: „У нади да нећете алармирати Уред за бригу о деци“. Врло брзо је стигао одговор да не постоји интерес за штампање књиге. 

Од контроверзне до култне фигуре

Када је 1945. године, издавачка кућа „Рабен и Сјогрен“ (Rabén & Sjögren) објавила конкурс за дечију књигу, Астрид Линдгрен послала је мало измењени рукопис и освојила прву награду.

Књига о Пипи Дугој Чарапи је први пут штампана за Божић 1945. године и постала је хит.

Пре него што се то догодило, Пипи је била предмет свађе међу одраслима. Критичари су тврдили да би та деветогодишњакиња дивовске снаге, која живи сама и којој је дозвољено да ради све што жели, могла постати лош узор деци. Поред тога, жалили су се да је језик књиге директан и вулгаран.

„Ниједно нормално дете не поједе читаву крем-торту, нити се босо шета по шећеру“, написао је тада угледни професор Јон Ландкист за шведски лист Афтонбладет. И додао: „Све то указује на машту неке луђакиње“. Оценио је и како је Астрид Линдгрен неталентована и некултурна, а Пипи ненормална и морбидна.

Али популарност Пипи Дуге Чарапе доказала је да је ауторка била у праву. Њене приче учиниле су ову Швеђанку најпознатијом ауторком књига за децу до данас. Њене приче, гледајући цео опус, објављене су на 106 језика у 165 милиона примерака.

Астрид Линдгрен је умрла 2002. године у доби од 95 година – доживела је само у Шведској више од 40 екранизација њених прича о Пипи коју је глумило седам различитих глумица.

Еманциповани узор

„Пипи Дуга Чарапа је права дечија хероина“, анализира професор психологије Алфред Геберт из Минстера. „Посебно се с њом поистовећују девојчице.“

Јер, она је јака, дрска и спремна да помогне другима. Живи сама, не иде у школу па ипак може све што пожели. Пипи успева све сама – или скоро сама, јер може да рачуна и на пријатеље.

„Девојчице које су одрастале са Пипи као узором, вероватно у каријери успевају боље да се изборе са мушкарцима и све раде за своје пријатеље“, додао је Геберт у разговору за таблоид Билд.

Пипи отеловљава све што деца желе, каже дечија психолошкиња Свења Литге – ради оно што хоће, има супер-снагу и увек доживљава авантуре. „Деци су потребни јунаци попут Пипи Дуге Чарапе. Она се угледају на њу.“ Пипи се супротставља ауторитетима, водећи се осећајем за правду и слабије. „То је идеалан узор“, каже Литгеова.

Прва књига је додуше објављена 1945, али не 21. маја. Но тај дан је рођендан Карин Ниман, ћерке чувене ауторке за коју је прича и смишљена. Швеђани зато традиционално овог дана обележавају рођендан Пипи Дуге Чарапе.