И пагани су славили првомајски уранак, а обичаји за Ђурђевдан сежу у далеку прошлост

Маиа, Маиома, Мајско дрво, Мајски стуб, Отац мај, Мајска дама, Краљица маја. Све су то називи и симболи који су се вековима повезивали са слављењем бога вегетације, препорода и благостања.

"Први мај су прослављали и древни Грци у част богиње Маје, по којој месец и дан данас носи име. Тај обичај су од њих наследили Римљани", наводи Александар Репеџић из музеја у Пироту. 

Забележено је да се у старом Риму, још у 2. веку за време владавине Комода, прослављала Мајома. Фестивал плеса, музике, опијања трајао је током маја месеца па отуда и назив.

Како су славили Келти и Скандинавци

Први мај су прослављали и Келти. Како је забележио антрополог Фрејзер у капиталном делу "Златна грана", за Друиде, келтске свештенике најзначајнија светковина била је Белтеин или Белтан.

Назив потиче од келтских речи "бело" и "танос" што значи сјајна ватра односно ватра радосница, која се палила баш 1. маја и била је посвећена врховном божанству.

Огромне ватре паљене су на брдима и узвишицама, око њих се играло, певало и пило. Веровали су да таква ватра чува од вештица и болести, како људе тако и животиње, јер је сточарство било важна грана опстанка.

Забележено је да су ватре радоснице паљене све до 19. века у скандинавским земљама и Европи, и то уз симболично приношење жртве, углавном су то биле животиње.

И данас се понегде може наћи обичај паљења такозваних мајских ватри.

Улога Мајског дрвета

Мајско дрво и Мајски стуб имали су важну улогу у народним светковинама европског становништва.

Био је обичај да се веома рано, пре изласка сунца, оде у шуму и тамо уз песму и игру, посече дрво и донесе у село. Мајско дрво се окити, постави усправно и весеље се наставља.

У неким крајевим секле су се гране којима су људи китили врата својих кућа. Веровало се да то доноси благостање и штити од зла а мајско дрво је најављивало долазак лета.

Бројни обичаји за Ђурђевдан 

Прослава 1. маја на сличан начин, забележена је и код старих Словена, а данас трагове тих обичаја можемо видети у обичајима везаним за Ђурђевдан.

"Некада су девојке и момци из села око Старе планине одлазили на пропланак, окитили дрво и дочекивали то прво ђурђевданско јутро, уз песму, игру и ватру, слично како и ми данас прослављамо", каже Александар Репеџић.

У североисточној Србији, код Влаха, Ђурђевдан је један од битнијих празник у календарској години, пре свега међу сточарима.

"Ко је имао овце, праве се бачије на Ђурђевдан, ако вас неко позове по имену, не смете да се одазовете јер се веровало да ће овце остати без млека. У пиротском крају од врбовог лишћа су се правили венци", додаје Репеџић.

Ђурђевдан је веома важан празник за ромску популацију.

"Едерлези је битан празник за њих и то можемо видети у екранизацији Емира Кустурице како се прославља сам Ђурђевдан", наводи Репеџић.

Значај тих обичаја с временом је заборављен, како код нас тако и у свету, али се светковине и данас изводе на традиционалан начин.

Првомајски уранак и даље живи, сачувао је трагове појединих паганских обреда.