Јесмо ли у критичним ситуацијама склони ковању теорија завере

„Ја мислим да је корона вирус стигао у Кину тако што је неко то пустио.“ „Да намерно су то пустили јер како одједном то преко животиња. Није ми баш најјасније.“

„Из лабораторије, измишљена, ово што су они причали, слепи мишеви, преко хране, невероватно, не бих рекао јер они то годинама користе и зашто би се сад појавила неки слепи миш да је то донео али из лабораторије тако је стигла да би се кина бацила мало на колена, а шта мислите ко је смућкао тај вирус? Ко воли Кину, први Американац, једини који га мрзи у свету, зато што су јаки економски и по људству су сила. А знате шта је Америка за Кину? Мала беба.“

„Сви смо мислили Американци, али можда су и они сами.“ 

Сасвим сигурно да би ови одговори могли бити инспирација за филмски сценарио да претходно Дин Кунц није написао књигу Очи таме и то пре скоро 40 година. У њој ожалошћена мајка истражује тајанствене околности под којима је страдао њен син, а оно што је привукло највише пажње јесте чињеница да је писац необични вирус убицу назвао „Вухан-400“. Не знамо да ли су у Кини читали ову књигу, али екипа РТС-а покушала је да сазна колико су тамо склони да верују теоријама завере.

„Људи причају разне бајке свуда у свету па се ни Кина не разликује много по том питању, будући да не знамо шта је тачан извор вируса причало се да је слепи миш, да је онај љускасти мравојед, па чак и да је направљен у лабораторији, све су то приче које људи наравно причају међусобно у недостатку информација. Такође пишу и по друштвеним мрежама разне ствари, али власти никада званично нису рекле да је вирус направљен у лабораторији“, каже Немања Милутиновић, дописник РТС-а из Пекинга.

Паника пре вируса 

Али се зато на друштвеним мрежама спекулисало о броју оболелих, као и о томе да људи падају на улицама у несвест. И у Србији и пре него што је вирус стигао, паника је почела да се шири. Најпре је то учињено путем гласовне поруке на Bотсапу у којој се саопштава да има и мртвих. Ко су људи који шире овакве информације?

„Најчешће говоримо о људима који врло тешко подносе анксиозност, немају добар репертоар механизама одбране, својих личних интерперсоналних. На овај начин, са доживљајем неке лажне омнипотенције, тиме што се шири таква гласина добијају на значају и добијају доживљај да на парадоскалан начин контролишу ситуацију“, рекла је психијатар и психотерапеут др Невена Чаловска Херцог.

Инфодемија 

Само „Фејсбук“ је уклонио неколико хиљада страница које су шириле дезинформације и пропаганду у вези корона вируса, као и више стотина страница које су продавале лекове за вухански вирус. Глобалну поплаву информација Светска здравствена организација назвала је „инфодемија“. А коме у таквој ситуацији верују грађани Србије?

„За разлику од претходног периода и коришћења интернета да практично људи врло озбиљно прате релевантне изворе и по могућности долазе до што је више могуће тачнијих информација пошто практично људи се боје за своје животе. И онда одједном та прича о теоријама завере и тако даље, пада полако. Има и даље таквих људи, али први пут се сада дешава да ти озбиљни извори информисања почињу да практично буду доминантни у овој ситуацији“, рекао је Драган Варагић, саветник за пословну примену интернета.

То наравно не значи да не постоје они који и даље верују непровереним и нетачним информацијама. Нарочито ако се оне поклапају са њиховим увреженим мишљењем.

„Стрепња и анксиозност битно умањују наше критичко мишљење и некако се ремети наша добра процена и онда, уместо да размишљамо како да решимо проблем, којим мерама, којим поступцима, ми толико будемо уплашени да покушавамо да тај свој страх на неки начин регулишемо, и један од начина регулисања страха је потреба да разумеш па да онда укомпонујеш“, објаснила је др Чаловска Херцог.

Да се нетачне вести још боље укомпонују, заслужни су и медији, најчешће таблоидни. Желећи што већи тираж и број кликова, искључиво сензационалистички извештавају.

Да се паника шири брже од вируса томе свакако доприносе и друштвене мреже. Ако се већ информишете на интернету, довољне су само три адресе: сајт Светске здравствене организације, Института за јавно здравље „Батут", као и страница covid19.rs. Само ту ћете наћи проверене информације.