Новобеоградски „брутализам“ и највећа зграда у Србији

Ламеле поређане као девет домина чине ту зграду јединственом по величини, али и по чињеници да има 62 улаза на четири различите адресе – распоређене између Булевара Михајла Пупина и Зорана Ђинђића, те улица Милентија Поповића и Антифашистичке борбе, објашњава главни градски урбаниста Марко Стојчић.

Према његовим речима, та зграда, дугачка скоро километар, има 795 станова.

Изграђена је, како додаје, под утицајем тренда који је покренуо један од највећих светских архитеката 20. века – Ле Корбијзје, а у историји архитектуре названим „брутализам“.

„У Марсеју је почетком 1952. године почела изградња зграде за око 1.600 људи. Ле Корбизје јој је дао име 'машина за људе'. Била је идеја да станари све потребе задовоље у згради – да имају место за набавку, рекреацију, вртић, на крову је била трим стаза“, рекао је Стојчић за Танјуг и додао да се касније тренд проширио и на Београд.

Према речима Стојчића, најсличнији том објекту у Марсеју могле би бити „Телевизорке“ у Блоку 28 од којих је једна поред ауто-пута, а друга до улице Милутина Миланковића.

Назив су, каже, добиле по прозорима које подсећају на старе телевизоре прикачене на фасаду.

„Ти прозори, који изгледају мало, су и те како велики“, додао је урбаниста и додао да су Телевизорке пројектоване попут оних у Марсеју за велики број људи, али се тај тренд показао као мање одржив и од њега се одустало 80-их година.

„Тешко их је одржавати, а данас имамо и проблем – нема довољно паркинг места, јер тада нису важили параметри као и данас – једно паркинг место по стану“, рекао је он.

И садашњи и бивши станари највеће зграде у Србији воле да се присете времена када је она била тек усељена, када се по крову могло трчати, а чега више нема због накнадне непланске изградње на последњем нивоу.

Многи се сећају и да је супруга Јосипа Броза Тита – Јованка отворила школу у коју су ишла деца из те зграде, а која се данас зове „Јован Дучић“.

Зграда у Блоку 21, у непосредној близини „Шест каплара“, „Хајата“ и Центра „Сава“ је заједно са „Мамутицом“, изграђеном у Загребу 1974. године, а у којој у 1.169 станова живи око 5.000 људи, једна од највећих у региону.