Барокни Београд - Како су Хабзбурзи замислили Београд

Барок је кратак тренутак у историји Београда када га је аустријска монархија преузела од скоро двовековног турског управљања и грандиозним подухватима у неколико деценија претворила из оријенталне вароши у прави европски утврђени град.

„Хабзбуршка монархија је Београд видела као важну стратешку тачку, најважнију тврђаву на Дунаву на граници према Турцима и због тога је Београду придавала велику важност. Видела га је и као средство пропаганде где ће монархија да покаже сву своју снагу и величину према непријатељу, али и према поданицима, и уложила је знатна средства и логистику да град претвори у модерну европску престоницу у оквирима тог времена“, каже Весна Бикић.

Београд је у време барока доживео велики преображај, а фортификација у виду звезде, која је опасавала не само тврђаву него и варош, била је нешто ново и другачије на овим просторима и захтевала је велике грађевинске радове.

„Када помислимо на Београд између 1717. и 1739. године, ви заправо замишљате Београд као велико градилиште. Градило се много, не само на тврђави, већ можда највише у дунавском делу вароши где су ницали нови квартови, просецале се нове улице, правили монументални тргови – касарна принца Александра на главној тачки у граду уз капију кроз коју се улазило у варош, Зидарска касарна која је била ближе Београдској тврђави, зграде са сведеним украсима другачијим од претходног орјенталног наслеђа. Све потпуно ново и другачије“, објашњава Бикићева.

Живот у Београду у том периоду је, како каже, био тежак, не само онима који су дошли, јер је требало поставити потпуно нови систем.

„Донети су културни обрасци Средње Европе који су постојали у време деспота Стефана Лазаревића и касније када је Београд био под мађарском влашћу почетком 16. века. Међутим, после дугог периода под Турцима, то се заборавило, генерације су се смениле и сигурно никоме није било лако“, истакла је Бикићева.

Град су Турци потпуно напустили, а доселили се житељи Европе са разних страна аустријског царства, међу њима је било трговаца и занатлија, ратних ветерана и сиротиње која се надала бољем животу на новом простору.

Уселили су се у празне турске куће, џамије претворили у цркве и капеле и своју варош на простору данашњег Дорћола великом изградњом поделили на блокове са правилним улицама и низом зграда барокних фасада.

Подигнуте су палате, касарне, болница, апотеке, пивара, солана, манастири и школе.

Београдска тврђава се преуређује у модерну утврду са декоративним барокним капијама и иновативним здањима као што су Велики римски бунар и Велика барутана.

Веома амбициозан план за нову улогу Београда урушио се новим ратом између Аустрије и Турске.

Бикићева истиче да је поново дошло до потирања претходно изграђеног, али да ни Аустријанци нису по доласку све порушили и градили изнова, нити су Турци то урадили када су поново заузели Београд.

„Имамо на изложби три мапе, наменски прављене за ову прилику (аутор је Марко Поповић), на којима се види шта се догодило. Имамо мапу која приказује стање пре 1717. године где су била турска здања, затим аустријску мапу и мапу савремене матрице града где су преклопљени објекти из оба периода где се види да није све порушено до темеља, да су Аустријанци користили турске зграде, а слично су радили и Турци. Биле су то две потпуно различите визије свакодневног живота“, објаснила је коауторка изложбе.

Мало тога из барока се види данас у Београду, највише у распореду улица и тргова, а остала је и зграда у Душановој број 10, једина из епохе.

Посетиоци ће моћи да виде и мапе, медаље, новац као најилустративније предмете који приказују како је хабзбуршка власт видела Београд, затим пушке, топ са грбом Хабзбурга, макету која приказује шта је урађено у време Аустријанаца, штап и портрет патријарха Вићентија Јовановића, икону Светог Јована Крститеља, медаљице са посветом које су носили војници као амајлију, крстиће по којима се зна да је војска стационирана у Београду била из земаља Средње Европе...

Београд из доба барока приближиће посетиоцима и филм који ће показати оно што је преостало из аустријског доба – Римски бунар, Велики барутни магацин, капија Крла Шестог, као и три-де анимација тих објеката.

Изложба ће трајати до 4. јуна.