Много је волô Хендрикса, а онда је тамбурица умешала прсте

Скоро да нема Новосађанина који није чуо Николу или није чуо за Николу. Улични свирач Никола Дибари постао је урбана легенда тог града. Новосађанима испуњава различите музичке жеље, а он има само једну – да успе да ишколује унучиће.

Новосађани га знају као рокера који свира тамбурицу. Ко није чуо Николу, тај не зна шта је Нови Сад. Има препознатљив глас и помало необичан репертоар.

Пре тачно две године је написао и отпевао прву песму посвећену жени Јелени. А пре више од десет година одлучио је да зарађује свирајући на улици.

„Па, из Кикинде сам дошао у Нови Сад. И онда сам обишaо те кафане, те ресторане да видим да ли могу да се запослим негде, да свирам. Међутим, куда год сам ишaо, нигде нема електронике, нигде нема да се свира. Али ја сам гитариста, нисам тамбураш. Тако да сам почео да свирам да бих зарадио да купим ову тамбуру“, прича улични уметник Никола Дибари.

Тамбурицу и улицу некако је прихватио, али се старог репертоара није одрекао. Каже да свира све и свашта, али претежно забавњаке.

Одлуку да постане улични рок тамбураш најтеже је прихватила његова породица.

„Долазим до 'Светозара Милетића' (споменика), и мислим се: 'Хоћу ли да свирам или нећу. Ма идем кући, не могу да свирам.' Срећа моја, имао сам само 20 динара у џепу и ставим их на футролу. Почнем да свирам, једна госпођа ми баца, па друга. Када сам видео да од тога могу да зарадим, од тога дана сам почео сваки дан да радим“, сећа се Никола.

Ради двократно и каже да строго поштује радно време. У главној и најпрометнијој новосадској улици има два радна места – једно скровиште за кишу и једно за ведре дане. На оба места Новосађани га лако нађу.

„Могу вам рећи да без овог човека нема весеља у овом граду. Где год да се нађеш, његова тамбурица кад се чује, и сви који прођу не могу да не застану бар на секунд-два, да га потапшу и кажу: Живео“, сведочи Новосађанин Мирослав Кашанин.

И заиста, Николина музика брзо вас понесе и пожелите да са њим запевате. Прилику за дует не одбија. Мада, уколико покушате са њим да певате, може се десити да се верзије исте песме мало разликују.

Уједно под старе дане остварује своје дечачке снове.

„Моји родитељи су били јако сиромашни, и онда смо се мој брат и ја определили да направимо те цигле. Продавали смо те цигле и од тог новца сам купио прву гитару и научио сам да свирам. У детињству сам волео 'Битлсе' и 'Ролинстонсе', 'Енималсе', Џимија Хендрикса. Јој, што сам њега волô“, сећа се Никола.

Ова урбана легенда Новог Сада каже да ће свирати и пролазнике увесељавати докле год га прсти буду служили.

Број коментара 6

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.